![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/50/Pessach_Pesach_Pascha_Judentum_Ungesaeuert_Seder_datafox.jpg/640px-Pessach_Pesach_Pascha_Judentum_Ungesaeuert_Seder_datafox.jpg&w=640&q=50)
Пасха
From Wikipedia, the free encyclopedia
Пасха (хебр. )[1] је јеврејски празник којим се обележава излазак Јевреја из египатског ропства под Мојсијевим вођством описаном у Тори (Друга књига Мојсијева која се зове Излазак), односно у Старом завету.[2] Пасха се код Јевреја славила и раније, па су у египатском ропству Мојсије и Арон тражили од фараона да их пусти на три дана у пустињу да прославе тај празник (да принесу жртву Богу, да не пошаље на њих помор или мач).[3]
Пасха | |
---|---|
![]() Сто постављен за Пасхални седер | |
Тип | Јеврејски |
Званичан назив | – פסח (на хебрејском). |
Значење | Прославља Излазак, слободу од ропства Израелита из Древног Египта које је пратило Десет пошасти. Почетак 49 дана бројања Омера Повезано са жетвом јечма у пролеће. |
Обележава | Јевреји |
Од | 15 нисан |
До | 21 нисан (22 нисан у традиционалној заједници дијаспоре) |
Повезан са | Шавут („Фестивал недеља“) који следи 49 дана од друге ноћи Пасхе. |
Пасха је помичан празник који увек пада у пролеће,14. дана месеца нисана (март/април), по јеврејском календару. Педесети дан после Пасхе, слави се празник Шавуот.
Овај празник је важан код православних хришћана за одређивање датума прослављања Васкрса.[4] У православној Цркви Ускрс пада сваке године након јеврејске Пасхе, док су католици одступили од тог правила и код њих се понекад дешава да Ускрс славе и пре јеврејске Пасхе. Пасха је назив и за Васкрс. Тако се та реч и данас у романским језицима користи за највећи хришћански празник, а Срби су раније више користили назив Пасха за Васкрс. Тако се у црквеном календару из доба Ђурађа Црнојевића 1494. уместо Васкрса наводи Пасха.[5]