Персијски залив
Залив у Азији / From Wikipedia, the free encyclopedia
Персијски залив је део Индијског океана.[1] Раздваја Иран од Арабијског полуострва и има површину од 233.000 . Дуг је 989 km, има просечну дубину од 50 метара и највећу дубину од 90 метара. На истоку долази у контакт са Оманским заливом преко Ормуског мореуза. Земље које излазе на њега су: Иран, Ирак, Кувајт, Саудијска Арабија, Бахреин, Катар и Уједињени Арапски Емирати.[2][3][4]
Персијски залив | |
---|---|
Локација | Југозападна Азија |
Координате | 26° С; 52° И |
Тип | залив |
Земље басена | Саудијска Арабија, Бахреин, Катар, Кувајт, Ирак, Иран, Оман, Уједињени Арапски Емирати |
Макс. дужина | 989 |
Површина | 239.000 2 |
Прос. дубина | 36 |
Макс. дубина | 102 |
Запремина | 9.100 3 |
Дужина обале1 | 5.500 |
Острва | 52 |
Водена површина на Викимедијиној остави | |
1 Shore length is not a well-defined measure. |
Историја Персијског залива је одувек била узбуркана сукобима који су смањили његов значај у вези између истока и запада, и учинили да Црвено море постане главни пут. У шеснаестом веку залив је дошао под португалску контролу, који су га затим уступили Енглезима који су задржали контролу све до Другог светског рата и стварања Уједињених Арапских Емирата. У скорашње време се одиграло више конфликта: Иранско-ирачки рат од 1980-88, Заливски рат 1990-91 и америчка инвазија Ирака 2003.
Персијски залив и његове обале имају највеће светске резерве нафте, Ал-Сафанија је највеће светско офшор нафтно поље.
Персијски залив је смештен у југозападној Азији укљештен између данашњег Ирана (Персије) и Арабијског полуострва. Представља најсевернији огранак Индијског океана. Био је центар збивања у осмогодишњем рату вођеном између Ирана и Ирака (од 1980. до 1988. године). Овај рат познат је такође и као Први заливски рат који је настао као последица ранијих граничних сукоба. Други заливски рат вођен је између Ирака и Кувајта између 1990. и 1991. године.
Залив има велики број ловишта, као и простране коралне гребене . Обална насеља су све до 1970. године била усмерена на рибарство и вађење бисера, када је нафта преузела водећу улогу и од њих направила међународне луке и светске туристичке центре. Индустријализација и изливање нафте током ратова довели су до нарушавања екологије у овом региону.
Историјски и међународно познат као Персијски залив, ову водену површину већина арапских земаља зове Арапски залив или само Залив иако ова два назива нису међународно призната. Име Залив Ирана или Персијски залив је име које је признато од стране Међународне хидрографске организације (IHO).