Песма Евровизије
годишњи фестивал музике такмичарског карактера у организацији Европске радиодифузне уније / From Wikipedia, the free encyclopedia
Избор за Песму Евровизије (енгл. , франц. ), први пут одржан 1956. године, годишњи је фестивал забавне музике такмичарског карактера са великим бројем земаља обухваћеним телевизијским и радио преносом, у којем учествују извођачи из бројних земаља чији су национални телевизијски емитери активни чланови Европске радиодифузне уније.
Избор за Песму Евровизије | |
---|---|
Препознатљиво и као | Евровизија |
Жанр | Избор песме |
Развили | Европска радиодифузна унија |
Творац | Марсел Безасон |
Музичка тема | Прелидијум Те Деума Н.146 (Marche en rondeau) Марк-Антоан Шарпантје |
Језик | Енглески и француски |
Број епизода | 66 (за сад) |
Продукција | |
Извршни супервизор | Мартин Естердал |
Локација | Земља актуелног победника (углавном) |
Дужина трајања | Око 2 сата (полуфинала), око 4 сата (финале) |
Продуцентска кућа | Европска радиодифузна унија |
Дистрибуција | Евровизија |
Емитовање | |
Формат слике | SDTV (однос ширине и висине 4:3) (1956—2004)
SDTV (однос ширине и висине 16:9) (2005–2006) HDTV (2007–данас) [тестирано 2006] |
Прво приказивање | 24. мај 1956. год. (пре 67 година) (1956-05-24) |
Хронологија | |
Сродност са: |
|
Спољашње везе | |
Званични сајт | |
Сајт продукције |
Свака национална телевизија-учесник такмичења бира (националним избором отвореног или затвореног типа, интерним избором или другачије) песму која се као представник своје земље изводи уживо у директном телевизијском преносу и затим додељује поене по њима најбољим песмама, чијим се сабирањем одређује победник такмичења.
Име фестивала везано је за телевизијску дистрибутивну мрежу Евровизија (назив под којим се данас најчешће подразумева сама Песма Евровизије) Европске уније за радиодифузију која покрива потенцијалних милијарду гледалаца.[1][2][3] Песма Евровизије је један од телевизијских програма са најдужом традицијом у свету, као и најгледанији не-спортски програм на свету, чије се процене гледаности широм света процењују на око 200 милиона.[4][4][5][6] Осим у Европи, овај програм је путем радија и телевизије преношен и у земљама на свим другим насељеним континентима.[7] Први пут је 2015. године шоу преношен уживо путем канала.[8] Песма Евровизије је 2015. године ушла у Гинисову књигу рекорда као годишњи такмичарски телевизијски програм који се најдуже емитује.[9] Такмичење је одржано сваке године од 1956. године, осим 2020. године када је такмичење отказано због пандемије вируса корона.
Такмичење је традиционално познато по лагано оркестрираној певљивој поп музици, раније шлагерима, а у последњем периоду по електропоп и денс поп нумерама. Међутим, на Песми Евровизије је изведен и велики број песама најразноврснијих жанрова на више од 50 различитих језика. У периоду такмичења након почетка 21. века међу најбоље пласираним песама су се налазили поджанрови поп музике (снажне баладе, електронска денс музика, диско, поп-опера, синт поп, дабстеп, шансона, хиперпоп), етно и традиционална музика, и други жанрови проистекли из блуза (џез, соул, госпел, ска), рокенрол (хард рок, алтернативни рок, хеви метал, фолк рок, индастријал метал), кантри, хип хоп и инди. Осим такмичарског дела, део фестивала су традиционално и музичко-визуелни ревијални програм са специјалним гостима који чине међународно познате личности, не само из света музике.
Највећи број победа на такмичењу, седам, су оствариле Ирска и Шведска, укључујући по две победе Џонија Логана и Лорен као извођача. Највеће успехе на међународној музичкој сцени након победе су остварили и Селин Дион, док су интернационалне хитове имали и Тото Кутуњо, Франс Гал, , Вики Леандрос и . Само учешће је било једно од почетних фаза запажених музичких каријера извођача као што су Хулио Иглесијас, Оливија Њутон Џон, Доменико Модуњо, Нана Мускури, Клиф Ричард и , Лара Фабијан, Здравко Чолић и , а наступ у ревијалном програму прво јавно појављивање трупе Риверденс.