Пехарасте ћелије
From Wikipedia, the free encyclopedia
Пехарасте ћелије, једноћелијске жлезде (лат. cellula caliciformis), пехарасти ентероцити , пехарасти егзокриноцити (лат. exocrinocytus caliciformis) специјализоване су епителске ћелије које луче муцин, мукополисахарид, нормално прозиран и вискозан материјал који се раствара у води и формира слуз. Када пехарасте ћелије ослободе произведен муцин, оне се смањују и почињу поново складиштити муцин. Тако раде кроз циклусе секреције, у којима се пуне и празне сваких 1 или 2 сата. Ова слуз је углавном лубрикант: спречава дехидрацију слузнице, штити од инфекција и болести, и стабилизује флору у одређеним органима. Постоји велики број подтипова ових ћелија.[1]
Пехарасте ћелије | |
---|---|
Детаљи | |
Систем | Респираторни систем |
Облик | Једноставан стубасти |
Функција | Епителне ћелије које производе муцин |
Идентификатори | |
Латински | exocrimohsinoctus caliciformis |
MeSH | D020397 |
TH | H3.04.03.0.00009, H3.04.03.0.00016, H3.05.00.0.00006 |
FMA | 13148 |
Анатомска терминологија |
Присутне су у епителским облогама слузокоже респираторног и дигестивног тракта и ока. Поред слузи такође луче антимикробне протеине, хемокине и цитокине који имају функције у урођеном имунитету. Клинички, пехарасте ћелије су повезане са респираторним обољењима и инфламаторним болестима црева. 3