Планински врх
From Wikipedia, the free encyclopedia
За другу употребу, погледајте страницу Врх.
Планиски врх је највиши део планине, масива или гребена неког планинског венца. Може бити оштар, заобљен или купастог облика.
Највиши планински врх Азије и на целом свету је Монт Еверест са висином од 8.848 . У Европи је то Елбрус са 5.642 , односно по неким ауторима Мон Блан (4.807 ). Највиша тачка Африке је на планини Килиманџаро — врх Ухуру, висине 5.895 метара. На Антарктику је највиша кота забележена на Винсоновој планини — врх Винсон (4.892 ). Највиши врх Северне Америке је Макинли са 6.194 , а Јужне Америке — Аконкагва са 6.959 . Најистакнутија тачка Аустралије је Кошћушко са 2.228 ), а Океаније је Џаја на острву Нова Гвинеја са 5.040 .
- Пирамидални врх
- Изохипса
- Група аутора (2007): Атлас света, Монде Неуф-Политика, Београд
- Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд