Површина радарског пресека
From Wikipedia, the free encyclopedia
Површина радарског пресека (ПРП) (енгл. ) је мера детектовања објекта са радаром.
Осветљени објекат рефлектује ограничену количину енергије радара. Више фактора одређује ту количину враћене електромагнетне енергије, према извору њихове емисије, као што су:
- врста материјала од којих је направљен објекат;
- апсолутна величина објекта;
- релативна величина објекта (у односу на таласне дужине емисије радара);
- угао под којим сноп радара осветљава одређени део објекта, што зависи од његовог облика оријентације на радарски извор;
- угао рефлектованог таласа;
- врсте поларизације у односу облик и положај објекта.
Снага предајника и удаљеност објекта су важни за његово откривање, а нису за величину ПРП, јер је ПРП искључиво везан за карактеристике рефлексије радарских зрака.
Површина радарског пресека (ПРП) се користи за детекцију авиона у широком опсегу. Пример, карактеристику невидљивости авиона (који је пројектован тако да има ниско детекцију) ће имати пројекат који даје ниску ПРП (као што је упијајућа боја, глатка површина, површина правоуглог облика посебно рефлектује сигнал у неком другом правцу, а не према извору). Насупрот томе, путнички авиони имају висок ПРП, што доприноси метална структура, велике металне масе мотора, гондоле, велика површина крила и трупа, рефлектују велику количину радарског зрачења уназад, према извору, односно у пријемник радара. Параметар ПРП је саставни део развоја технологије смањене радарске уочљивости (стелт), посебно је важан за борбена средства, на првом месту за борбене авионе и балистичке ракете. Ти подаци о ПРП су веома поверљиви и чувају се као тајне.[1][2][3]