Покладе
словенски народни празник / From Wikipedia, the free encyclopedia
Покладе су народни празник Словена. Његови корени су пагански и везани за обележавање култа Сунца и доласка пролећа. Данас се покладе углавном везују за почетак хришћанског обележавања великог поста уочи Ускрса.[1][2]
Покладе се обично сматрају за време необузданог уживања у храни, пићу и прославама под маскама, познатим као карневал.[1][2]
Покладе су задњи дан пред почетак сваког од четири велика поста.
Прославе поклада су посебно значајне за народе католичке традиције: Италијане, Хрвате, Французе, Немце, Шпанце, Латиноамериканце и друге. Славе се и међу православцима, нарочито у Грчкој и Русији. Директно или индиректно, прославе у време поклада су постале обичај и у протестантским земљама.[1][2]
Покладни уторак је у Француској и земљама где се задржао француски утицај познат као „Масни уторак” (). У англосаксонским земљама овај дан се зове „Дан палачинки” (), вероватно зато што су се тада сва преостала јаја трошила на палачинке уочи почетка поста. У Хрватској, покладе се називају и „месопуст”. Покладе се у Русији обележавају празником Масленица. Већина покладних традиција укључује церемонијално спаљивање лутке од сламе која може имати различита симболична значења.[1][2]