Полинежански језици
From Wikipedia, the free encyclopedia
Полинежански језици су породица језика, која представља једну од две основне гране источнофиџијско-полинежанских језика. У употреби су у Полинезији и спољним полинежанским острвима, која се налазе у деловима Микронезије и Меланезије.
Кратке чињенице Полинежански, Географска распрострањеност ...
Полинежански | |
---|---|
Географска распрострањеност | Полинезија и делови Микронезије и Меланезије |
Језичка класификација | Аустронежански
|
Подподела |
|
Глотолог | poly1242[1] |
Полинежански и источнофиџијски језици
(на мапи није приказан: рапанујски) |
Затвори
Постоји око 40 полинежанских језика. Најзначајнији су тахићански, самоански, тонгански, маорски и хавајски језик. Због чињенице да су острва Полинезије насељена релативно скоро и због тога што је унутрашња језичка диверсификација започела тек пре 2.000 година, полинежански језици су задржали велики број заједничких одлика. На многим острвима постоји велики број сличних речи.