![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/58/Das_F%25C3%25BCrstentum_Montenegro_im_Jahre_1862.jpg/640px-Das_F%25C3%25BCrstentum_Montenegro_im_Jahre_1862.jpg&w=640&q=50)
Правитељствујушчи сенат црногорски и брдски
From Wikipedia, the free encyclopedia
Правитељствујушчи сенат црногорски и брдски је био орган централне власти у Старој Црној Гори и Брдима, који је основао Петар Други Петровић Његош (1830-1851), као резултат потребе да се Сенат тј. Кулук реформише и више уздигне изнад племенских подела.[1] Русија је претходно послала своје опуномоћенике Ивана Вукотића и Матеју Вучићевића који су имали задатак да уреде државне органе. Сенат је прво имао 16, а потом 14 сенатора. Сенатори су бирани од најистакнутијих појединаца неводећи рачуна о племенској припадности. Први председник Сената је био Иван Вукотић, а његов заменик је био Матеја Вучићевић. Његош је овај орган држао под својом контролом, а када му је било јасно да Вукотић настоји да узме сву световну власт у своје руке, предузима одлучан корак и смењује председника и његовог заменика који се потом враћају за Русију. Нови председник сената је постао рођени Његошев брат Перо а заменик рођак Ђорђије Петровић.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/58/Das_F%C3%BCrstentum_Montenegro_im_Jahre_1862.jpg/640px-Das_F%C3%BCrstentum_Montenegro_im_Jahre_1862.jpg)
Сенат је пре свега био задужен за судску власт као и за надзор над осталим органима, али се његове одлуке нису спроводиле док их не потпише владика. Сенатори су стално боравили на Цетињу и примали плату.