Православна охридска архиепископија
бивша помјесна и аутономна црква под јурисдикцијом Српске православне цркве / From Wikipedia, the free encyclopedia
Православна охридска архиепископија (ПОА) јесте помесна и аутономна црква под јурисдикцијом Српске православне цркве (СПЦ). Обновљена је 2002. године, након склапања Нишког споразума, а потом је 2003. године добила и свој Свети архијерејски синод. Коначно уређење добила је 2005. године, издавањем саборског и патријаршијског Томоса о црквеној аутономији Православне охридске архиепископије. На челу ПОА налази се архиепископ охридски и митрополит скопски Јован (Вранишковски).[1]
Православна охридска архиепископија | |
---|---|
Основни подаци | |
Обнова | 17. мај 2002. |
Киријархална црква | Српска православна црква |
Аутономија | 24. мај 2005. |
Канонско признање | канонски призната |
Предстојатељ | архиепископ охридски и митрополит скопски Јован VI (Вранишковски) |
Сједиште | Битољ (привремено) |
Канонска јурисдикција | Северна Македонија |
Календар | јулијански календар |
Званични веб-сајт | |
Статистика | |
Архијереја | 4 |
Епархија | 7 |
Манастира | 5 |
У периоду од 2002. до 2022. године, ПОА је била једина канонски призната помесна црква на подручју Северне Македоније. Након превазилажења раскола између СПЦ и Македонске православне цркве — Охридске архиепископије (МПЦ—ОА) у пролеће 2022. године, покренут је низ питања која се односе на статус ПОА, али суштински помак је остварен тек 25. априла 2023. године, када је Синод МПЦ—ОА предложио да се јерарси ПОА прикључе МПЦ—ОА, по моделу који би био договорен са СПЦ.[2][3]
На заседању Светог архијерејског сабора СПЦ, које је одржано од 14. до 20. маја 2023. године у Београду, донет је низ одлука које се односе на будући статус ПОА, укључујући и решење о додељивању канонског отпуста архијерејима ПОА, ради њиховог ступања под окриље МПЦ—ОА.[4] Тиме је постављена основа за отпочињање интеграционог процеса,[5] који је настављен 5. јуна, када су се у Охриду састали предстојатељи СПЦ и МПЦ—ОА. Том приликом је након заједничке литургије саопштено да су суштинска питања у основи решена, али званична објава је изостала, пошто је МПЦ—ОА саопштила да би коначне одлуке тек требало формализовати.[6]
Даљи кораци ка решавању статусних питања остварени су 20. јуна, када је Синод МПЦ—ОА одлучио да јерарсима који су добили отпуст из СПЦ буду „опредељене” нове, у овом тренутку још увек непостојеће епархије у оквиру јерархијске структуре МПЦ—ОА. Тиме је покренут и поступак за оснивање тих епархија, што према слову Устава МПЦ—ОА подразумева и одговарајућу одлуку Црквено-народног сабора МПЦ—ОА, који ће бити сазван у будућности. До окончања тог процеса, требало би да буду решена и преостала питања која се односе на процес интеграције, чиме би структуре ПОА престале да постоје у досадашњем облику.[7][8][9]
СПЦ још увек није издала званично саопштење о престанку постојања ПОА и канонско-правном статусу Томоса из 2005. године, чије је укидање у надлежности Светог архијерејског сабора СПЦ.[10] На званичном сајту ПОА је 28. јуна објављено саопштење о интегрцији архијереја ПОА у МПЦ—ОА,[11] а пошто је процес интеграције још увек у току, досадашњи поглавар ПОА (Јован) наставља да носи титулу охридског архиепископа и скопског митрополита.[12]