Прва коалиција
From Wikipedia, the free encyclopedia
Рат прве коалиције (1792 — 1797) означава први велики рат више европских сила против револуционарне Француске. Када је Национални конвент прогласио да је циљ извоз револуције створена је коалиција против Француске. Краљ Луј XVI је јануара 1793. погубљен на гиљотини. Прву коалицију су чинили:
- Аустријско царство (унутар Светог римског царства)
- Аустријска Низоземска
- Краљевство Велика Британија
- Напуљска краљевина (склопљен мир 1796)
- Краљевина Сардинија (мир 1796)
- различите Италијанске државе 1793—1796
- Пруска (склопљен мир 1795)
- Шпанска империја (склопљен мир 1795)
- Португал
- француски ројалисти, монархисти и побуне
Те силе започеле су неколико најезди на Француску. Аустрија и Пруска су нападале преко Рајне и из Аустријске Низоземске (данашња Белгија). Велика Британија подржавала је побуне по француским провинцијама и опседала је Тулон. Французи су у једним биткама победили, али поражени су од Аустријанаца у бици код Нервиндена, а имали су унутрашње побуне. Коалициона војска је кренула у напад на Француску. Комитет јавне безбедности је позвао у војску све од 18 до 25 година. Нова француска армија је извела контранапад и инвазиону војску је потиснула ван граница Француске. Француска војска је освојила Холандију и основала је Батавијску Републику као вазалну државу у мају 1795. Француска је Базелским миром освојила и пруски Рајнланд. Шпанија је склопила посебан мировни споразум (други Базелски мир) са Француском. После тих мировних споразума Директориј је изводио планове освајања северне Италије и делова Немачке. Наполеон је победио у северној Италији, па је Аустрија била избачена из рата Кампоформијским миром. Прва коалиција је тада пропала. На бојном пољу против Француске остала је само Велика Британија.