Првенство Јужне Америке у фудбалу 1957.
From Wikipedia, the free encyclopedia
Првенство Јужне Америке 1957. је било двадесет пето издање овог такмичења, сада познатог по имену Копа Америка. Првенство се играло у Уругвају од 7. марта до 6. априла 1957. године. На првенству је учествовало седам екипа. Аргентина je освојила првенство по 11. пут у својој историји. Друго место припало је Бразил и треће Уругвај. Аргентинац Умберто Макио и уругвајац Хавијер Амброис су били голгетери шампионата са по девет постигнутих голова.[1]
Детаљи такмичења | |
---|---|
Држава домаћин | Перу |
Датум | 7. март — 6. април 1957. |
Тимови | 7 (из 1. конфедерације) |
Стадиони | 1 (из 1 града) |
Коначан пласман | |
Шампиони | Аргентина (11. титула) |
Друго место | Бразил |
Треће место | Уругвај |
Четврто место | Перу |
Статистике турнира | |
Одиграно утакмица | 21 |
Постигнуто голова | 101 (4,81 по мечу) |
Укупно гледалаца | 1.019.000 (48.524 по мечу) |
Најбољи стрелац | Х. Амброис Маскио (по 9. голова) |
Најбољи играч | Сивори |
← 1956 1959 → |
Под управом Гиљерма Стабилеа, Аргентина је освојила турнир са тимом који се сматра једним од најбољих тимова у историји[2], и првим „легендарним тимом“ Аргентине од њеног почетка 1901[3]. Нападачку линију чинили су Оресте Корбата, Умберто Макио, Антонио Анхелиљо, Омар Сивори и Освалдо Круз. Осим својих врлина и великог броја постигнутих голова (25 голова у 6 утакмица), Аргентина је била добро избалансиран тим са јаком одбраном на челу са Педром Дељаком и Нестором Росијем као двојицом својих најзначајнијих играча који су помогли тиму да заврши такмичење са најмање примљених голова.
Упркос томе што је Аргентина и раније освајала друга јужноамеричка такмичења, Судамерикано 1957. године било је прво аргентинско достигнуће са великим одјеком у медијима. Такође , Сивори је изабран за најбољег играча турнира[3].