Председништво СФРЈ
From Wikipedia, the free encyclopedia
Председништво СФРЈ (мкд. ; словен. ) било је назив за колективног шефа државе у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ) од 1971. до 1992. године. Установљено је 30. јуна 1971, доношењем амандмана на Устав СФРЈ из 1963, а његова улога додатно је дефинисана доношењем новог Устава СФРЈ фебруара 1974. године.
Председништво СФРЈ | |
---|---|
Тип | колективни шеф државе |
Статус | укинуто |
Седиште | Булевар Лењина 2[lower-alpha 1] Београд, СФР Југославија |
Предлагач | републичке конференције ССРН |
На функцију именује | републичке скупштине; Скупштина СФРЈ |
Дужина мандата | пет година |
Функција | Председништво |
Основано | 30. јун 1971. (дејуре)[lower-alpha 2] 29. јул 1971. (дефакто)[lower-alpha 3] |
Први званичник | Јосип Броз Тито[lower-alpha 4] |
Последњи званичник | Стјепан Месић |
Укинуто | 27. април 1992. (дејуре)[lower-alpha 5] 15. јун 1992. (дефакто)[lower-alpha 6] |
Наслеђе | Председник СР Југославије |
Установљење колективног шефа државе, није била новина у Југославији, пошто се на челу ФНРЈ од 1. децембра 1945. до 14. јануара 1953. налазио Президијум Народне скупштине. Изменом Устава ФНРЈ 1953. уведена је функција председника Републике на коју је изабран Јосип Броз Тито. Увођењем Председништва, није укинута функција председника СФРЈ, па је Тито као доживотни председник обављао функцију председника Председништва СФРЈ до своје смрти 4. маја 1980. године. Након њега, председник Председништва биран је на годину дана — сваке године из друге федералне јединице.[lower-alpha 7] Функцију председника од 1980. до 1991. обављали су — Лазар Колишевски, Цвијетин Мијатовић, Сергеј Крајгер, Петар Стамболић, Мика Шпиљак, Веселин Ђурановић, Радован Влајковић, Синан Хасани, Лазар Мојсов, Раиф Диздаревић, Јанез Дрновшек, Борисав Јовић и Стјепан Месић.
У току распада СФРЈ, дошло је до кризе у раду Председништва, па је од октобра 1991. функционисало у „крњем саставу”. Последњи потпредседник „крњег Председништва” Бранко Костић обављао је дужност шефа државе и након формирања Савезне Републике Југославије (СРЈ), све до избора Добрице Ћосића за председника СРЈ 15. јуна 1992. године.
Председништво је сачињавао различити број чланова — од 1971. до 1974. била су 23 члана — по 3 из сваке републике, 2 из покрајине и председник Републике; од 1974. до 1988. било је 9 чланова — по 1 из сваке републике и покрајине и председник Председништва ЦК СКЈ, а након 1988. било је 8 чланова — по 1 из сваке републике и покрајине. „Крње Председништво”, од октобра 1991. до јуна 1992, сачињавала су само 4 члана (представници Србије, Црне Горе, Војводине и Косова и Метохије). Мандат члана Председништва био је пет година и нико није могао бити биран више од два пута.