Протекторат
From Wikipedia, the free encyclopedia
Протекторат је израз којим означава однос двију држава у којој једна држава другој, обично војнички, економски или на неки други начин слабијој, води спољне послове и одбрану, односно пружа "заштиту";[1] заштићена држава, пак, у потпуности или у већој мјери задржава аутономију и/ли сувереност у унутрашњим питањима.[2][3][4] У замену, протекторат обично прихвата одређене обавезе у зависности од услова њиховог уређења.[4] Обично се протекторати успостављају de jure уговором.[2][3] Под одређеним условима — као у случају Египта под британском влашћу (1882–1914) — држава се такође може означити као де факто протекторат или прикривени протекторат.[5][6][7]
Протекторат се разликује од колоније јер има локалне владаре, није директно поседован и ретко доживљава колонизацију од стране државе сузерена.[8][9] Држава која је под заштитом друге државе, а задржава своју „међународну личност“ назива се „заштићеном државом“, а не протекторатом.[10][lower-alpha 1]
Израз, који потиче од латинске ријечи протегере ("заштитити") је традиционално описивао односе између двију држава, а који се заснивао на споразуму или као посљедица освајања. У 19. вијеку се под изразом протекторат почела подразумијевати и подручја Азије, Африке и Океаније на којима су тадашње колонијалне силе успостављале власт једнострано их проглашавајући подручјима "под својом заштитом". Израз протекторат је због потоње праксе стекао пежоративно значење, односно због формализације неравноправног односа двије државе га се сматра супротним начелу о праву на самоодређење. Након првог свјетског рата је, пак, Лига народа успоставила властите протекторате у облику мандатних подручја, а након другог свјетског рата су УН успоставили старатељска подручја која функционишу као протекторати.
На подручју Србије се према резолуцији 1244 и Косово сматра својеврсним протекторатом.