Пушење дувана
From Wikipedia, the free encyclopedia
Пушење дувана је активно и пасивно удисање дуванског дима који настаје непотпуним сагоревањем дувана. Навика пушења датира од 5000—3000. године п. н. е.[1] Дуван је у Европу и Азију стигао у 16. веку и постао популаран упркос бројним студијама о његовој штетности.[2] Научници у Немачкој су у касним 1920-им открили везу између рака плућа и пушења дувана када су започете и прве активне антипушачке кампање. Године 1954. група научника је повезала пушење дувана са повећаном смртношћу међу лекарима.[3] Током друге половине 20. века све више расте број доказа о повезаности пушења и дуванским димом изазваних болести код човека. Ови докази донекле су утицали на смањење броја пушача у развијеним земљама света.[4] Међутим, због недовољне здравствене просвећености у земљама трећег света пушење је стално у порасту и представља све већи здравствени проблем.[5]
Удисање дуванског дима је најчешћи облик конзумирања дувана. Самом дувану се у процесу производње додају разни адитиви за поспешивање приноса, промену боје, мириса, лакшег сагоревања итд чиме се још више процесом пиролизе повећава њихова токсичност.[6] Дим који се ствара сагоревањем таквих супстанци, заједно са дуванским димом, удисањем доспева до плућних алвеола, преко чијих зидова се, процесом дифузије, никотин и остале штетне материје уносе у крвоток.[7] Као резултат штетног дејства дуванског дима у организму расте крвни притисак, брзине откуцаја срца и настају бројни други органски и психички поремећаји. Организам у контакту са никотином производи допамин и ендорфин који се повезују са осећајем задовољства код пушача и стварањем зависности.[8] Од 2000. године преко 1,22 милијарде људи на планети пуши дуван. Учесталост пушења дувана је већа код мушке популације, мада се код млађих пушача изједначава однос између мушких и женских пушача.[9][10]