Расед
Лом или дисконтинуитет у стени преко којег долази до померања стене. / From Wikipedia, the free encyclopedia
Раседи су механички дисконтинуитети стенске масе, по којима се одиграло кретање. Настају услед напрезања у стенској маси.[1] Приликом раседања долази до кретања блокова (крила) раседа. Површ по којој су релативно кретани блокови, назива се раседна површ. Уколико је раседна површ под неким углом у односу на хоризонталу, разликује се повлатно крило, изнад, и подинско крило, испод раседне површи. Укупно одстојање две тачке, које су пре раседања биле састављене, назива се целокупно кретање, које се представља вектором дефинисаним елементима: падом, дужином и смером релативног кретања блокова. Хоризонтална компонента релативног кретања блокова је ход, а вертикална — скок раседа.[2]
Велики раседи унутар Земљине коре настају услед дејства тектонских сила плоча, при чему највећи формирају границе између плоча, као што су мегапокретни раседи зона субдукције или трансформациони раседи.[3] Ослобађање енергије повезано са брзим кретањем на активним раседима је узрок већине земљотреса. Раседи се такође могу полако померати, асеизмичким пузањем.[4]
Раседна раван је раван која представља површину лома раседа. Траг раседа или линија раседа је место где се расед може видети или мапирати на површини. Траг раседа је такође линија која се обично исцртава на геолошким картама ради означавања раседа.[5][6]
Зона раседа је скуп паралелних раседа.[7][8] Међутим, термин се такође користи за зону уситњених стена дуж једног раседа.[9] Продужено кретање дуж блиско распоређених раседа може замаглити разлику, пошто се стена између раседа претвара у сочива стене везане за раседе, а затим прогресивно дроби.[10]