![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/80/NGC_3603_HST_ACS.jpg/640px-NGC_3603_HST_ACS.jpg&w=640&q=50)
Расејано звездано јато
From Wikipedia, the free encyclopedia
Расејано или отворено звездано јато, група је младих звезда насталих готово истовремено из истог молекуларног облака. Оваква јата могу садржавати од десетак до неколико хиљада звезда које су међусобно везане гравитационом силом.[1]
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/80/NGC_3603_HST_ACS.jpg/640px-NGC_3603_HST_ACS.jpg)
Расејана звездана јата се налазе само у неправилним галаксијама и у дисковима спиралних галаксија, јер се само у њима формирају нове звезде. Звезде настају групно у молекуларним облацима, и по формирању оне заједно образују отворено звездано јато. Због тога се метафорички каже да су молекуларни облаци звездана породилишта, а отворена јата да су звездане јасле.
Млада отворена јата се по формирању и даље налазе у молекуларном облаку из којег су настале. У почетку звезде јонизују гас око њих и тако стварају HII регион. Затим ће притисак зрачења којег звезде стварају разбити облак у којем су настале и просто одувати гас и прашину из јата. Остатак облака, тј. гаса који преостане, рефлектује светлост са звезда, па се запажа као рефлексиона маглина.
Већина расејаних јата је млађа од сто милиона година. Разлог је то што су оваква јата слабије гравитационо везана, па се временом распадају услед интеракције и блиских пролазака са другим јатима и молекуларним облацима, а губе чланове и због међусобне интеракције, тј. блиских пролазака међу самим звездама у јату.
Изучавање расејаних јата је битно за боље разумевање звездане еволуције. Све звезде у јату су приближно исте старости и истог хемијског састава. Па се зато остали фактори који утичу на звездану еволуцију могу проучавати лакше него кад се посматрају појединачне звезде (које не припадају некаквом звезданом јату).[2]
Поједина звездана јата, као што су Плејаде, Хијаде, Презепе итд, могу се на небу видети и голим оком. Ипак, за посматрање већине јата је потребан телескоп или двоглед.