Рат за шпанско наслеђе
From Wikipedia, the free encyclopedia
Рат за шпанско наслеђе (1701—1714) је био сукоб великих размера који је избио у Европи након смрти последњег шпанског краља из династије Хабзбург, Карлоса II. Карлос II је за свог наследника одредио Филипа, војводу од Анжуја — унука француског краља Луја XIV — који је на крају и постао Филип V од Шпаније. Ратни сукоб се споро развијао а главни узрок је била жеља Леополда I Хабзбуршког да заштити права своје династије на шпански престо. Како је Лујева експанзионистичка политика постајала све агресивнија и друге европске државе (пре свега Енглеска и Уједињене провинције) стале су на аустријску страну да би спречиле претерано јачање Француске.[6] Друге државе прикључивале су се коалицији против Француске и Шпаније да би добиле нове територије или заштитиле постојеће поседе. Током овог рата око 400.000 људи је изгубило живот.[7] Рат није вођен само у Европи већ и у Северној Америци где је био познат као Рат краљице Ане. У рату су учествовали и шпански гусари и корсари са обала око Кариба (Флорида, Мексико, централна Америка и северна обала Јужне Америке).
Рат за шпанско наслеђе | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
У бици у заливу Виго енглеска и холандска флота потопиле су Флоту Индија и притом заплениле сребро у вредности од близу милион фунти стерлинга | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Свето римско царство * Аустрија * Пруска * Кнежевина Хановер Краљевство Енглеска (1701-1706) Краљевство Шкотска (1701-1706) Краљевство Велика Британија[1] (1706-1714) Низоземска република Краљевина Португалија Војводство Савоја Други[2] |
Краљевина Француска Шпанија Кнежевина Баварска Други[3] | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Еуген Савојски Лудвиг Баденски гроф Штархемберг војвода од Молбороа Маркиз Рувињи |
маркиз од Виљадаријаса | ||||||
Јачина | |||||||
232 000[4] | Француска 373 000[5] |
Рат је трајао преко десет година, и обележиле су га војсковође као што су војвода од Вилара и војвода од Бервика на француској страни, војвода од Молбороа на енглеској страни и принц Еуген Савојски на аустријској страни. Рат је завршен споразумима у Утрехту (1713) и Раштату (1714). Резултат овог рата је био долазак династије Бурбона на шпански престо у лику Филипа V, који се међутим, одрекао права наследства француске круне како би се избегла могућност уједињења Француске и Шпаније. Аустрија је добила највећи део шпанских територија у Италији и Низоземској. Последица је била крај француске хегемоније на европском копну а идеја о равнотежи сила је постала основа међународног поретка споразумом у Утрехту.[8]