Рат у Авганистану (2001—2021)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Рат у Авганистану је војни сукоб између коалиције земаља предвођених Сједињеним Државама и Уједињеним Краљевством и радикалних исламиста предвођених Талибанима и Ал Каидом.[1][2] Рат је почео 7. октобра 2001. као одговор на терористичке нападе 11. септембра 2001. на Њујорк и Вашингтон.
Рат у Авганистану (2001—2021) | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Део рата против тероризма | |||||||||||
Ратни призори | |||||||||||
| |||||||||||
Сукобљене стране | |||||||||||
НАТО Авганистан ИСАФ |
Талибани Ал Каида 055 Бригаде | ||||||||||
Команданти и вође | |||||||||||
Дејвид Петрус Томи Френкс Барак Обама Тони Блер Хамид Карзај Ангела Меркел Ђузепе Конте |
Осама Бин Ладен † Мухамед Омар Актар Мансур † Хибатула Акунџада Абдул Гани Барадар Ајман ал Завахири Јалалудин Хакани | ||||||||||
Јачина | |||||||||||
90.000 НАТО војника 380.000 авганистанских војника |
Талибани 60.000 ХИГ 1.500—2.000 Ал Каида 50—100 | ||||||||||
Жртве и губици | |||||||||||
Авганистанске снаге безбедности: |
Талибан: 60.000–65.000+ убијено 2.400+ убијено | ||||||||||
Цивилно становништво: 38.480+ убијено |
Циљ инвазије је био да се пронађу Осама бин Ладен и други високи припадници Ал Каиде, да се уништи њена организација и да се уклони талибански режим у Авганистану који је пружао помоћ и уточиште Ал Каиди. Рат има основу у Бушовој доктрини по којој Сједињене Америчке Државе неће правити разлику између терористичких организација и држава и влада које их подржавају.
Током овог рата водиле су се две војне операције како би се успоставила контрола над државом, операција Трајна слобода и операција Слободина стража. Операција Трајна слобода се завршила 28. децембра 2014.[3] да би операција Слободина стража почела 1. јануара 2015. године.[4]
Такође је постојала операција Међународних снага за безбедносну помоћ, коју је покренуо Савет безбедности Уједињених нација крајем децембра 2001. како би се осигурао Кабул и околина. НАТО је преузео контролу над овим снагама 2003. године. САД и Уједињено Краљевство изводили су кампање бомбардовања, док је копнене снаге за војне операције првенствено пружала авганистанска Северна алијанса, која се завршила са операцијом Трајна слобода.
Почетни напад коалиционих снага је уклонио талибане са власти, али талибанске снаге су од тада ојачале. Рат је имао мање успеха у спречавању активности Ал Каиде него што је очекивано. Од 2006. стабилност Авганистана су угрозили појачана активност талибанских побуњеника, рекордно високи ниво илегалне производње дроге и лабава влада која има ограничену контролу у подручјима изван Кабула.
У рату више десетине хиљада људи је погинуло. Од почетка рата до средине 2016. године, процењује се да је преко 111.442 људи је погинуло, а 116.603 повређено.[5]
Офанзива Талибана и савезничких милитантних група, међу којима је и Ал-Каида, против Владе Авганистана и њених савезника почела је 1. маја 2021. године,[6][7] истовремено с повлачењем већине трупа САД из Авганистана.[8]
Током прва три месеца офанзиве, Талибани су знатно напредовали у сеоским подручјима повећавајући број округа које контролишу са 73 на 223 и постепено изолујући урбана средишта. Почевши од 6. августа, Талибани су заузели двадесет девет од тридесет четири провинцијске престонице Авганистана, међу којима су и Кандахар и Херат,[9][10] а закључно с 10. августом контролисали су 65% површине земље.[11]
Офанзива је позната по брзим територијалним добицима Талибана[7][11] и по домаћим и међународним последицама.[12] Дана 10. августа, амерички званичници су проценили да би главни град Авганистана Кабул могао пасти под Талибане у року од 30 до 90 дана.[13] Дана 15. августа, Associated Press је известио да су Талибани стигли до Кабула и да чекају „пренос” власти.[14] Истог дана град се увече предао Талибанима који су ушли у председничку палату, а председник државе Ашраф Гани је побегао авионом у суседни Узбекистан, а потом емигрирао у Оман.[15] Талибани четири дана касније проглашавају Исламски Емират Авганистан на 102 годишњицу независности. Дана 30. августа последњи контигент америчких трупа повукао се из Авганистана и предао је међународни аеродром у Кабулу у руке Талибанима чиме је двадесетогодишњи рат завршен[16].