Румунска кухиња
From Wikipedia, the free encyclopedia
Румунска кухиња (рум. ) је разноврстан спој различитих јела из неколико традиција са којима је дошао у додир, али задржава и свој карактер. На њу су углавном утицале турска и низ европских кухиња, посебно са Балкана, или мађарска кухиња, као и кулинарски елементи који потичу из кухиња источне и централне Европе. [1]
Румунска кухиња обухвата бројна празнична јела распоређена према поменутом годишњем добу и празнику будући да земља вуче корене из Источне православне цркве. Румунска јела се састоје од поврћа, житарица, воћа, меда, млека, млечних производа, меса и дивљачи. [2]
Једно од најчешћих јела је мамалига, претеча паленте, која се служи самостално или као прилог. Свињетина је главно месо које се користи у румунској кухињи, али се конзумира и говедина, јагњетина и риба.
Вино је омиљено пиће, а румунско вино има традицију дугу преко три миленијума. [3] Румунија је тренутно девети највећи произвођач вина у свету, а недавно је почело да расте извозно тржиште. [3]
Према подацима ФАОСТАТ-а из 2009. године, Румунија је други највећи произвођач шљиве у свету (после Сједињених Држава).[4] [5]