Руслан Хасбулатов
From Wikipedia, the free encyclopedia
Руслан Имранович Хасбулатов (рус. , чеч. ; Толстој-Јурт, 22. новембар 1942 — Олгино, 3. јануар 2023)[1] био је руски економиста и политичар и бивши председник парламента Русије чеченског порекла који је играо централну улогу у догађајима који су довели до уставне кризе у Руској Федерацији 1993.
Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. |
Руслан Хасбулатов | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Датум рођења | (1942-11-22)22. новембар 1942. | ||||||||||||
Место рођења | Толстој-Јурт, СССР | ||||||||||||
Датум смрти | 3. јануар 2023.(2023-01-03) (80 год.) | ||||||||||||
Место смрти | Олгино, Русија | ||||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||||
Политичка странка | Комунистичка партија Совјетског Савеза | ||||||||||||
| |||||||||||||
Хасбулатов, који је по струци био економист, је крајем 1980-их за време перестројке и гласности постао блиски сарадник Бориса Јељцина, тадашњег предводника радикалних реформиста унутар совјетске Комунистичке партије. Као реформист је на првим слободним изборима изабран за члана Конгреса народних депутата, а за време покушаја пуча против Михаила Горбачова у августу 1991. се заједно са Јељцином одупирао пучистима. Тада је напустио КПСС, а неколико месеци касније је изабран за председника Врховног совјета и тако постао други најмоћнији човек у Русији. Однос са Јељцином се, међутим, брзо охладио, и то због мимоилажења око економске политике и тумачења Устава, а што је 1993. довело до уставне кризе, на крају које је Јељцин на зграду Парламента, где се налазио Хасбулатов послао војску. Хасбулатов је тада ухапшен, али је неколико месеци касније пуштен захваљујући амнестији коју је изгласала новоизабрана руска Државна дума. Хасбулатов се у лето 1994. вратио у родну Чеченију, тада де факто отцепљену од Русије како би посредовао у сукобу између сепаратистичког председника Џохара Дудајева и чеченске опозиције. Његова "мировна мисија" није успела, те је Хасбулатов постао неформални вођа опозиционара који су на крају затражили војну, обавештајну и другу подршку Јељциновог режима, а што је на крају прерасло у Први чеченски рат. Након избијања сукоба се Хасбулатов формално повукао из политике и уместо тога предавао економију.