Сарајево
главни град Босне и Херцеговине / From Wikipedia, the free encyclopedia
Сарајево је главни град Босне и Херцеговине и њен највећи урбани, културни, економски и саобраћајни центар, главни град Федерације Босне и Херцеговине и седиште Сарајевског кантона. Град Сарајево чине четири општине: Центар, Нови Град, Ново Сарајево и Стари Град. Према коначним подацима Пописа становништва БиХ 2013. године, у самом административном граду Сарајеву живи 275.524 лица, у урбаном подручју 405.000, а у метрополитанском преко 550.000.[1]
Сарајево | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Федерација БиХ |
Кантон | Кантон Сарајево |
Становништво | |
Становништво | |
— 2013. | 275.524 |
— густина | 1.947 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 51′ 05″ С; 18° 22′ 45″ И |
Временска зона | (), љети () |
Апс. висина | 498 м — 987 m |
Површина | 141,5 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Бенјамина Карић (СДП) |
Поштански број | 71000 |
Позивни број | +387 33 |
Веб-сајт | |
Кроз град протиче река Миљацка, а у непосредној близини града је и извориште реке Босне, са популарним излетиштем Сарајлија, Врелом Босне. Град окружују планине Требевић, Јахорина, Бјелашница, Игман, Трескавица и Романија.
Град Сарајево је седиште највеће високошколске установе у земљи, Универзитета у Сарајеву, те низа других високошколских установа, чиме се сврстава у ред највећих универзитетских центара у целој регији Југоисточне Европе. Уз неколико националних и градских театарских кућа, музеја и културних институција, Сарајево је и важно место на културној мапи овог дела европског континента.
Сарајево је град бурне историје, која је неретко имала утицаја и на глобална дешавања. Тако је 1914. године у Сарајеву убијен аустроугарски престолонаследник Франц Фердинанд, што је искоришћено као повод за Први светски рат, а седамдесет година касније, 1984. године, у граду се одржавају 14. Зимске олимпијске игре. Током раних 1990-их град је био под опсадом од 5. априла 1992. до 29. фебруара 1996. године, за шта је МKСЈ донео осуђујуће пресуде против више појединаца за злочине против човечности и тероризам.[2] Истовремено на територији града постојало преко 211 логора у којима су противправно заточени и мучени грађани Сарајева српске народности.[3] Од делова прератног града Сарајева који су ушли у састав Републике Српске формиран је град Источно Сарајево.