Светац
особа која је канонизована због свог живота посвећеног Господу Исусу Христу / From Wikipedia, the free encyclopedia
Светац или светитељ је особа која је канонизована због свог живота сасвим посвећеног Господу Исусу Христосу угодивши Богу животом на Земљи.[1][2] У раном хришћанству, као свеци су поштовани апостоли, Света Марија и први мученици, а касније су им придруживане и остале особе које су могле хришћанима послужити као узор хришћанског живота, а које је Бог прославио. На православним хришћанским иконама свеци се приказују са златним ореолом око главе. Календар светаца се назива светачник.
У Католичкој цркви, прије поступка канонизације врши се беатификација, односно проглашење блаженим. У Православној цркви, врши се непосредно тј. директно канонизација.
Француски социолог Емил Диркем сматрао је дихотомију између светог и профаног централном карактеристиком религије: „религија је јединствен систем веровања и праксе који се односи на свете ствари, то јест ствари одвојене и забрањене.“[3]:47 У Диркемовој теорији, свето представља интересе групе, посебно јединство, који су оличени у симболима свете групе, или тотемима. Профано, с друге стране, укључује свакодневне индивидуалне бриге.