Светлост
део електромагнетног спектра видљив људском оку / From Wikipedia, the free encyclopedia
Светлост је део спектра електромагнетног зрачења из опсега таласних дужина видљивих голим оком. Некад се каже и видљива светлост што би био плеоназам да се термин светлост не користи и у ширем смислу да означи електромагнетно зрачење било које таласне дужине (рецимо ултраљубичасти зраци, које човек не види голим оком, а који изазивају флуоресценцију разних материјала, често се називају црним светлом). Видљива светлост се обично дефинише као радијација у опсегу таласних дужина од око 400 нанометара (), или 400×10−9 до око 700 нанометара – између инфрацрвене (са дугачким таласним дужинама) у ултраљубичасте (са кратким таласним дужинама).[1][2][3] Често се инфрацрвени и ултраљубичасти опсег такође називају светлом.
Главни извор светлости на Земљи је Сунце. Сунце, као и друге звезде, у процесу термонуклеарне реакције ствара фотоне, један део тако насталих фотона, који су носиоци електромагнетног зрачења и светлости, ослобађа се са Сунца.[4] Сунчева светлост пружа енергију коју зелене биљке користе да формирају шећере, често у облику глукозе, а ти шећери отпуштају енергију у жива бића која се њима хране.[5] Процес фотосинтезе пружа виртуално сву енергију коју користе жива бића. Историјски, још један важан извор светлости за људе је била ватра, од античких логорских ватри до модерних керозинских лампи. Са развојем електричног светла и електроенергетских система, електрично осветљење је скоро потпуно заменило светлост ватре. Неке врсте животиња генеришу сопствену светлост, што се назива биолуминисценцијом. На пример, свици користе светлост да лоцирају парњаке, и вампирски сквидови је користе да се сакрију од плена.
Примарна својства видљивог светла су интензитет, правац пропагације, спектар фреквенција или таласних дужина, и поларизација. Њена брзина у вакууму, 299,792,458 метра у секунди, је једна од фундаменталних константи природе. За видљиву светлост, као и све типови електромагнетне радијације (), је експериментално утврђено да се увек крећу том брзином у вакууму.
У физици се термин светлост понекад односи на електромагнетну радијацију било које таласне дужине, независно од тога да ли је видљива.[6] У том смислу, гама зраци, X-зраци, микроталаси и радио таласи су такође светлост. Попут свих типова светлости, видљива светлост се емитује и апсорбује у веома малим „пакетима“ званим фотони, и манифестује својства таласа и честица. То својство се назива таласно–корпускуларна дуалност. Изучавање светлости, познато као оптика, је значајна истраживачка област модерне физике.