From Wikipedia, the free encyclopedia
Северногермански језици (негде скандинавски језици или нордијски језици) су једна од три главе подгрупе германских језика, а део индоевропских језика. Ова група језика се говори у скандинавским земљама и на острвима у северном Атлантику.
северногермански језици | |
---|---|
нордијски језици скандинавски језици | |
Географска распрострањеност | северна Европа |
Језичка класификација | индоевропски језици
|
Подподела |
|
ISO 639-5 | gmq |
Глотолог | nort3160[1] |
Отприлике 20 милиона људи у нордијским државама користе северногерманске језике као матерње, укључујући и шведску мањину у Финској, а делимично се ови језици користе и на Гренланду, а користи је и емиграција у Северној Америци и Аустралији.
Развили су се из старонордијских језика. Данас се у северногерманске језике убраја 11 језика[тражи се извор] од којих су три изгубили статус језика, један је изумро па их је данас 6 односно 7 уколико постоје два норвешка језика[2] а подељени су у две уже подгрупе:
Германски језици се традиционално деле на западно-, источно- и северногерманске.[3] Њихова тачна повезаност се данас тешко одређује али су били повезани до неког нивоа у периоду велике сеобе народа. Дијалекти у северној групи потичу од протогерманског језика у Гвозденом добу.
Отприлике око 200. године нове ере, северна грана германских језика почела је да се јасно разликује од осталих германских језика.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.