Полно преносиве болести
From Wikipedia, the free encyclopedia
Полно или сексуално преносиве болести болести су које се преносе са једног партнера на другог током неког вида сексуалног односа: вагиналног, оралног или аналног. Некада су биле познате под називом венеричне болести али почетком последње деценије 20. века име им је промењено из више разлога. Већина сексуално преносивих болести иницијално не узрокују симптом.[1] То доводи до повећаног ризика од преноса болести на друге.[5][6] Симптоми и знаци болести могу да обухватају исцедак вагине, исцедак пениса, чиреве на или око гениталија, и карлични бол. Полно преносиве болести стечене пре или током рођења могу да доведу до лоших исхода по бебу. Неке од болести могу да узрокују проблеме са способношћу затрудњивања.[1]
Полно преносиве инфекције | |
---|---|
Синоними | Сексуално преносиве болести (STD), венеричне болести (VD) |
„Сифилис је опасна болест, али се може излечити.” Постер који подстиче третман. Објављено између 1936. и 1938. | |
Специјалности | Инфективна болест |
Симптоми | Одсуство симптома, исцедак вагине, исцедак пениса, чиреви на или око гениталија, карлични бол[1] |
Компликације | Неплодност[1] |
Узроци | Инфекције које се често преносе путем секса[1] |
Превенција | Сексуална апстиненција, вакцинација, кондоми[2] |
Фреквенција | 1,1 милијарди (болести осим , 2015)[3] |
Смртност | 108.000 (болести осим , 2015)[4] |
Више од 30 различитих бактерија, вируса, и паразита може да узрокује полно преносиве болести.[1] Бактеријске болести обухватају хламидиозу, гонореју, и сифилис између осталих. Виралне болести обухватају генитални херпес, , и гениталне брадавице између осталих. Паразитске болести обухватају трихомонијазу између осталих. Мада се обично преносе путем секса, неке болести се могу пренети несексуалним контактом са контаминираном крвљу и ткивима, дојењем, или током порођаја.[1] Дијагностички тестови су лако доступни у развијеном свету, док то често није случај у свету у развоју.[1]
Најефективнији начин спречавања полно преносиве болести је сексуална апстиненција.[2] Неке вакцинације могу да умање ризик од појединих инфекција укључујући хепатитис Б и неке типове ХПВ.[2] Праксе безбедног секса попут употребе кондома, и сношаји са малим бројем сексуалних партнера такође снижавају ризик.[1][2] Обрезивање код мушкараца може да буде ефективно у спречавању неких инфекција.[1] Већина болести се може третирати и излечити.[1] Од најчешћих инфекција, сифилис, гонореја, хламидиоза, трихомонијаза су излечиве, док се херпес, хепатитис Б, сида, и ХПВ могу третирати али се нису излечиви.[1] Отпорност на поједине антибиотике се развила међу неким организмима као што је гонореја.[7]