Сензорна трансдукција
From Wikipedia, the free encyclopedia
Сензорна трансдукција је претварање сензорног стимулуса из једног облика у други, односно специјализоване ћелије (рецептори) детектују стимулус који делује на њих и претварају његову енергију у електричну енергију акционог потенцијала. Трансдукција у нервном систему се обично односи на догађаје који упозоравају на стимулус где се исти претвара у акциони потенцијал, који се преноси дуж аксона ка централном нервном систему ради интеграције.[1] То је корак у ширем процесу сензорне обраде.
Рецепторска ћелија претвара енергију из стимулуса у електрични сигнал.[1] Рецептори су широко подељени у две главне категорије: екстероцептори, који примају спољашње сензорне стимулусе, и интероцептори, који примају унутрашње сензорне стимулусе.[2][3] Интероцептори се још могу поделити на: проприоцепторе (информације о положају и кретању тела) и висцероцепторе (информације о променама из унутрашњих органа).