Сима Пандуровић
српски књижевник и преводилац / From Wikipedia, the free encyclopedia
Сима Пандуровић (Београд, 14. април 1883 — Београд, 27. август 1960) био је српски песник, естетичар, есејиста, критичар, драматичар и преводилац.[1]
Кратке чињенице Сима Пандуровић, Датум рођења ...
Сима Пандуровић | |
---|---|
Датум рођења | (1883-04-14)14. април 1883. |
Место рођења | Београд, Краљевина Србија |
Датум смрти | 27. август 1960.(1960-08-27) (77 год.) |
Место смрти | Београд, ФНР Југославија |
Утицао на | Љубомир Симовић |
Затвори
Своје стваралаштво отпочео је са песмама с почетком XX века са пјесницима песимизма (Милан Ракић, и Владислав Петковић Дис), под утицајем проклетих пјесника (Шарл Бодлер, Едгар Алан По). Преводио је дела Вилијама Шекспира и Молијера. У периоду између два светска рата био је високи чиновник Министарства просвете, а за време окупације сарадник „Југоистока“ и Српске књижевне задруге. Због објављивања неколицине текстова за време окупације и давања јавне подршке Недићевом режиму после Другог светског рата био је осуђен на губитак српске националне части у трајању од пет година.