Синиша Михајловић
српски фудбер и фудбалски тренер (1969—2022) / From Wikipedia, the free encyclopedia
Синиша Михајловић (Вуковар, 20. фебруар 1969 — Рим, 16. децембар 2022) био је српски фудбалер и фудбалски тренер. Каријеру је почео као лево крило, да би преласком у Италију био прекомандован у одбрану, где је играо до краја играчке каријере. За репрезентацију Југославије Михајловић је одиграо 63 утакмице и постигао 10 голова,[1] а за исту је учествовао и на Светском првенству 1998. и Европском првенству 2000.
Синиша Михајловић | ||||
---|---|---|---|---|
Пуно име | Синиша Михајловић[1] | |||
Надимак | Миха[2], Барбика[3] | |||
Датум рођења | (1969-02-20)20. фебруар 1969.[1] | |||
Место рођења | Вуковар, СР Хрватска, СФРЈ | |||
Датум смрти | 16. децембар 2022.(2022-12-16) (53 год.) | |||
Место смрти | Рим, Италија | |||
Држављанство |
Србија Италија | |||
Висина | 1,85 m | |||
Позиција | Леви спољни | |||
Јуниорска каријера | ||||
Борово | ||||
Сениорска каријера | ||||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) | |
1986—1988 | Борово | 41 | (5) | |
1988—1990 | Војводина | 73 | ((19)) | |
1990—1992 | Црвена звезда | 38 | ((9)) | |
1992—1994 | Рома | 54 | ((1)) | |
1994—1998 | Сампдорија | 110 | ((12)) | |
1998—2004 | Лацио | 126 | ((20)) | |
2004—2006 | Интер | 25 | ((5)) | |
Укупно | 467 | (71) | ||
Репрезентативна каријера | ||||
1991—2003 | СФРЈ / СРЈ / СЦГ | 63 | (10) | |
Тренерска каријера | ||||
2006—2008 | Интер (помоћник) | |||
2008—2009 | Болоња | |||
2009—2010 | Катанија | |||
2010—2011 | Фјорентина | |||
2012—2013 | Србија | |||
2013—2015 | Сампдорија | |||
2015—2016 | Милан | |||
2016—2018 | Торино | |||
2018 | Спортинг Лисабон | |||
2019—2022 | Болоња | |||
Награде
|
Познат је као један од најбољих и најкреативнијих[4] извођача слободних удараца у свету.[5] Он је једини играч који је у Серији А постигао
три поготка на једној утакмици из слободних удараца, а такође држи рекорд по броју постигнутих голова из слободних удараца у Серији А заједно са Андреом Пирлом (28).[6]
После завршетка играчке каријере радио је као помоћни тренер у Интеру до 2008 и у том периоду освојио још две титуле првака као и један трофеј суперкупа Италије. Поред Интера је био и тренер Болоње, Катаније, Фјорентине, фудбалске репрезентације Србије, Сампдорије, Милана, Торина и Спортинга из Лисабона.
Постхумно му је додељен Орден Карађорђеве звезде првог реда.[7]