![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/68/Computer_system_bus.svg/langsr-640px-Computer_system_bus.svg.png&w=640&q=50)
Системска магистрала
From Wikipedia, the free encyclopedia
Системска магистрала je рачунарска магистрала која повезује главне компоненте рачунарског система, комбинујући функције магистрале података која преноси информације, адресне магистрале за одређивање дестинације, и контролне магистрале за одређивање операција. Техника је развијена с циљем редуковања трошкова и повећања модуларности, и мада је настала током 1970-тих и 1980-тих, модернији рачунари користе мноштво различитих магистрала адаптираних за специфичније потребе.
- Прва скица извештаја од EDVAC-у, извештај обављен 1945.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/68/Computer_system_bus.svg/640px-Computer_system_bus.svg.png)
У Фон Нојмановој архитектури, централна контролна јединица и аритметичко-логичка јединица (ALU, који је он звао Централни аритметички део) су били укомбиновани са рачунарском меморијом и улазно/излазним функцијама, да би формирали рачунар ускладиштених програма.[1] Извештај је представљао генерални организациони и теоретски модел рачунара, међутим, не и имплементацију истог.[2] Ускоро, комбинацијом контролне јединице и ALU-а настаје централна процесорска јединица централна процесорска јединица (CPU).
Рачунари током 50-их и 60-их година прошлог века су углавном били прављени ad-hoc. На пример, CPU, меморија и улазно/излазне јединице су били по један или више кабинета, повезаних кабловима. Инжењери су користили класичне технике стандардизованих снопова жица, унапређујући концепт задњим плочама које би држале штампане плоче на овим машинама. Име „магистрала“ је већ искоришћено за "магистралске полуге" које су носиле електричну струју до разних делова електричних машина, међу којима су и рани механички калкулатори.[3] Појава интегрисаних кола је знатно умањила величину сваког рачунара и бусеви су постали стандардизованији.[4] Стандардни модули су могли бити међусобно повезани на многе сличне начине и било их је лакше направити и одржавати.