Сихот
From Wikipedia, the free encyclopedia
Сихот (слч. ) је највеће речно острво на Дунаву у Братислави у Словачкој, које се налази у округу Карлова Вес[1][2]. Острво лежи између главног тока Дунава на север и паралелног канала Карловеске рамено на југу, између Девинског пута у Братислави и аустријске границе.
слч. | |
---|---|
Географија | |
Локација | Дунав |
Координате | 48° 08′ 48″ С; 17° 02′ 27″ И |
Површина | 2,35 km2 |
Администрација | |
Братислава | Карлова Вес |
Словачка | |
Додатне информације | |
Временска зона |
Острво се састоји углавном од силицијумског шљунка којег је Дунав донео из виших алпских подручја. Острво Сихот се користи као извор воде од 1886. године, а испоручује квалитетну питку воду градовима Карлова Вес, Дубравка, Девинска нова Вес, део Старог града и део Захорие, граду Малацки, што представља око 200.000 становника самоуправног региона Братиславе. Због геолошких услова, вода на острву Сихот је једна од најбољих у централној Европи. Острво је заштићено подручје јер се на њему малазе извори воде који снабдевају водом из бунара велики део грађана Братиславе, као и бројна оближња села.
Под комунизмом је приступ острву био ограничен због близине аустријске границе, а војници су чували једини приступни мост на острву. Приступ острву остао је забрањен и након престанка комунизма, а данас је приступ веома ограничен. Од 15. маја 2012. острво је заштићено подручје[3] и тренутно постоји иницијатива да се острво прогласи националним парком и повеже га са суседним националним парком Дунав-Ауен у Аустрији[4].