From Wikipedia, the free encyclopedia
Сколти или Сколти Лапонци су лапонска група народа. Они тренутно живе око села Севетијарви, Кевајарви и Нелим у општини Инари, на пар места у Мурманској области и у селу Неиден у општини Сер Варангер. Сматрају се аутохтоним народом који живе у граничном појасу данашње Финске, Русије и Норвешке, тј. на Кољском полуострву и суседној Феноскандији. Део су културне групе источних Лапонаца и говоре сколтским језиком. Припадници су православне вере, док остали Лапонци и Финци припадају лутеранској цркви.
Укупна популација | |
---|---|
≈ 1250 | |
Региони са значајном популацијом | |
Финска | 700[1][2] |
Русија | 400[3] |
Норвешка | 150[4] |
Језици | |
Сколто-лапонски, Фински, Руски и Норвешки | |
Религија | |
Источно православље | |
Сродне етничке групе | |
Фински народи |
Као последица мировног споразума између Русије и Финске (1920), сколтска домовина је била подељена на два дела. Западни део Петсамо је постао део Финске, а источни део је постао део Совјетског Савеза. Граница је постала претња идентитету Сколта, јер је због ње било тешко одржавати традицију узгоја ирваса, лова и риболова. Многи фински имигранти су се преселили у традиционалне сколтске територије после ове поделе. Године 1926. су једна четвртину популације области Петсамо чинили Сколти, а 1930. године је опало на шестину.[5]
После зимског рата (1939), Финска је изгубила део Рибачког полуострва, а потом, у настављеном рату (1941–1944), су изгубили и Петсамо. Као резултат, Сколти који су живели у Суоњелу and Пјатсокију су пребачени у Финску, где су сеуњелски Сколти населили села Севетијарви, Кевајарви дуж Раутујоки реке, а петсалмски Сколти се Мустола и Нелим.
Тренутна процена је да етничких Сколта има око 1.250, од чега око 400 говоре сколтско-лапонским језиком. Већина њих живи данас у Финској.
У Финској живи око 700, Русији 400, а у Норвешкој можда нешто више од 150.[6]
Свети Трифун Печенгски је покрстио Сколте у 16. веку и до данас је већина Сколта православе вероиспивести.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.