Слободан Бајић Паја
партизански комесар и народни херој / From Wikipedia, the free encyclopedia
Слободан Бајић Паја (Шидски Бановци, 26. јун 1916 — Калесија, 16. јул 1943) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. Један је од организатора Народноослободилачке борбе у Срему и први политички комесар Прве војвођанске бригаде, а потом и Главног штаба НОВ и ПО Војводине.
слободан бајић паја | |
---|---|
Датум рођења | (1916-06-26)26. јун 1916. |
Место рођења | Шидски Бановци, Аустроугарска |
Датум смрти | 16. јул 1943.(1943-07-16) (27 год.) |
Место смрти | Калесија, НД Хрватска |
Професија | студент филозофије |
Члан КПЈ од | 1938. |
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
У току НОБ | политички комесар ГШ НОВ и ПО Војводине |
Народни херој од | 5. јула 1952. |
Као студент Филозофског факултета у Београду, прикључио се студентском револуционарном покрету и почетком 1938. постао члан илегалне Комунистичке партије (КПЈ). Исте године је због илегалне политичке активности на Универзитету ухапшен, заједно са већом групом студената и осуђен на казну од четири године затвора, коју је издржавао у затвору у Сремској Митровици.
У затвору га је затекла окупација Југославије и проглашење Независне Државе Хрватске, па је у ноћи 21/22. августа 1941, са групом комуниста успео да побегне из затвора, кроз подземни отвор који су прокопали. Након тога се придружио партизанима на Фрушкој гори.
Најпре је радио као издавању листа „Фрушкогорски партизан”, а потом је ступио у Фрушкогорски партизански одред. Био је политички комесар Прве чете, а од почетка лета 1942. политички комесар читавог одреда. Са овом јединицом водио је успешне борбе у Срему, а потом и у источној Босни. Када је априла 1943. формирана Прва војвођанска ударна бригада постао је њен политички комесар.
Почетком јула 1943, заједно са другим руководиоцима НОВ и ПОЈ из Војводине, сусрео се са Врховним командантом Јосипом Брозом Титом и тада је именован за политичког комесара новоформираног Главног штаба НОВ и ПО Војводине. На путу ка Срему, где је требало да преузме дужност, погинуо је у борби са јаким немачким снагама на друму Тузла—Зворник, код Калесије.
За народног хероја је проглашен 5. јула 1952. године.