Сократ
From Wikipedia, the free encyclopedia
Сократ (Алопеке, 4. јун, 470. п. н. е. – 399. п. н. е.)[1] (грчки Σωκράτης) је био грчки (атински) филозоф и једна од најзначајнијих личности европске филозофске традиције. Он се сматра једним од оснивача Западне филозофије. Он је енигматична фигура, позната углавном путем записа класичних писаца, посебно дела његових студената Платона и Ксенофонта, као и представа његовог савременика Аристофана. Платонови дијалози су међу најсвеобухватнијим описима Сократа који су сачувани, мада је у извесној мери нејасно у којој мери је сам Сократ „сакривен иза његовог најбољег следбеника, Платона“.[2]
Сократ | |
---|---|
Пуно име | Сократ |
Датум рођења | 4. јун 470. п. н. е. |
Место рођења | Алопеке, Атина, |
Датум смрти | 399. п. н. е. |
Место смрти | Атина, |
Епоха | Античка филозофија |
Утицаји од | Анаксагора, Пресократовци |
Утицао на | Платона |
Кроз свој портрет у Платоновим дијалозима, Сократ је постао познат по својим доприносима пољу етике, и тај платонски Сократ који позајмљује своје име концептима Сократове ироније и Сократовог метода. Сократов метод је и дан данас често кориштени алат у широком распону дискусија, и тип је педагогије у којој се постављају серије питања, не да би се добили индивидуални одговори, него да би се подстакао темељни увид у проблематику. Платонов Сократ је исто тако важан и трајан допринос пољу епистемологије, и његове идеологије и приступ су се показали јаком основом знатног дела Западне филозофије која је следила.
Сократова филозофска мисао је прекретница у античкој филозофији, јер он прекида традицију дотадашње „спекулативне” природне филозофије чији су предводници били Талес, Анаксимандар, Парменид и Демокрит, и филозофију усмерава на пут етике: добра и врлине, односно практичног живота човека.