Списак гравитационо заобљених објеката у Сунчевом систему
списак на Викимедији / From Wikipedia, the free encyclopedia
Међународна астрономска унија (енгл. ) је 2006. године планету дефинисала као небеско тело у орбити око Сунца које је довољно велико да постигне хидростатичку равнотежу и да обрише комшилук око своје орбите.[1] Небеско тело је у хидростатичкој равнотежи уколико је довољно велико да његова гравитација савлада унутрашњу чврстоћу, и тако се „опусти“ у заобљен (елипсоидан) облик. Термин „брисање комшилука“ у пракси значи да планета има довољну масу да својом гравитацијом може да контролише све објекте у својој околини. По дефиницији међународне астрономске уније у Сунчевом систему постоји осам планета. Објекти у орбити око Сунца који су постигли хидростатичку равнотежу, али нису успели да „обришу комшилук“ називају се патуљасте планете, док се остали објекти називају мала тела Сунчевог система. Поред тога, само Сунце и још десетак природних сателита су постали довољно масивни да постигну хидростатичку равнотежу.[2] Сви поменути објекти, осим Сунца, обухваћени су термином објекти планетарне масе (енгл. ) или планемо. Испод су наведени сви објекти планетарне масе у Сунчевом систему, укључујући Сунце, заједно са највећим објектима чији облик још није прецизно дефинисан. Орбиталне карактеристике Сунца су наведене у односу на галактичко језгро. Сви остали објекти су наведени по својој удаљености од Сунца.