Споразум у Збориву
From Wikipedia, the free encyclopedia
Споразум у Збориву закључен је 17. августа 1649, након Битке код Зборива, представља низ привилегија које је краљ Јан II Казимир дао Запорошким козацима, чиме је окончана прва фаза устанка Богдана Хмељницког.[1]
По уговору, Пољско-Литванска унија се обавезала:
- у 3 украјинске војводине (Кијев, Брацлав и Черњигов) власт ће вршити само православна властела (тј. козачке старешине). Тако је формирана аутономна козачка држава у Украјини, Козачки Хетманат (званично-Запорошка војска).
- козачки регистар (списак редовних козака) повећан је са 6.000 на 40.000.
- забрањује се повратак пољске војске, Јевреја, унијатског свештенства и Језуита у Украјину.[2]
- краљ потврђује Богдана Хмељницког као хетмана Запорошке војске.
- православни кијевски митрополит добија место у Сенату.[1]
- град Чигрин даје се заповеднику Запорошке војске.
- Татарима се дозвољава да опљачкају Подолију на повратку на Крим.
- 200.000 талира даје се као откуп кримском хану.
- свим устаницима даје се амнестија.