Србија
држава у југоисточној Европи / From Wikipedia, the free encyclopedia
Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва.[5][6] Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију.[7] Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска) и Хрватском. Броји око 9 милиона становника, односно око 7 милиона без Косова и Метохије.[8] Главни и највећи град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи.[6][9] Са 1.681.405 становника у широј околини, по попису из 2022. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута српски динар.
.svg)
Након словенског досељавања на Балкан (током 6. и 7. века), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Средњовековна Србија је 1217. године постала краљевина, а врхунац је достигла 1346. године, проглашењем царства. Након турске најезде, Српска деспотовина је опстала до 1459. године, када је потпала под власт Османског царства.[10] До средине 16. века, целокупно подручје данашње Србије потпало је под османску власт. Крајем 17. и почетком 18. века, Хабзбуршка монархија је потиснула турску власт из Бачке, Срема и Баната, а привремено и из централне Србије. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је 1878. године стекла државну независност, а 1882. године је постала краљевина. Ослобођење Старе Србије (Рашка, Косово и Метохија) остварено је 1912. године.[11]
Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабзбуршком круновином Војводином (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.
У саставу Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија.[12] Од НАТО бомбардовања Југославије, Косово и Метохија се налазе под протекторатом Уједињених нација. Привремене институције самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно Уставу Србије из 2006. и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244) прогласиле су независност, коју Србија, многе друге државе и Уједињене нације не признају.
Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, Азијске банке инфраструктурних инвестиција, а приступа Светској трговинској организацији.[13] Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године.[14] Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија Србије је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом.[15] Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).[16][17][18]