Српска архиепископија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Српска архиепископија, односно Жичка архиепископија, а потом Пећка архиепископија, назив је за прву аутокефалну (самосталну) архиепископију у средњовековним српским земљама, која је постојала у раздобљу од 1219. до 1346. године. Стварањем ове архиепископије, која је установљена заслугом првог српског архиепископа Светог Саве, означена је прекретница у историјском развоју Српске православне цркве, која је стицањем аутокефалности постала равноправна са осталим помесним црквама. Прво архиепископско седиште било је у Жичком манастиру (одатле долази назив Жичка архиепископија), а потом је пренето у Пећки манастир (одатле долази назив Пећка архиепископија). Српска архиепископија је 1346. године уздигнута на степен патријаршије, чиме је означен почетак новог раздобља у историји Српске православне цркве.[1]
Српска архиепископија | |
---|---|
Основни подаци | |
Оснивање | 1219. |
Аутокефалност | 1219—1346. |
Канонско признање | канонски призната |
Предстојатељ | архиепископ српских и поморских земаља |
Сједиште | Жича/Пећ |
Канонска јурисдикција | средњовековна Србија |
Календар | Јулијански календар |
Статистика |