Српска напредна странка
политичка странка у Србији / From Wikipedia, the free encyclopedia
Српска напредна странка (скраћено СНС) је владајућа политичка странка у Србији од 2012. Милош Вучевић је председник странке од 2023.
Српска напредна странка | |
---|---|
Скраћеница | СНС |
Председник | Милош Вучевић |
Заменик председника | Јоргованка Табаковић |
Потпредседници | |
Шеф посланичке групе | Миленко Јованов |
Оснивачи | |
Коалиција | Србија не сме да стане |
Основана | 8. септембар 2008. (2008-09-08) |
Легализована | 10. октобар 2008. (2008-10-10) |
Одвојила се од | Српске радикалне странке |
Седиште | Улица Палмира Тољатија 5/3, Београд |
Новине | СНС Информатор |
Млади огранак | Унија младих |
Женски огранак | Унија жена |
Број чланова (2020) | 800.000 |
Идеологија | |
Политичка позиција | велики шатор |
Слава | Света Петка[1] |
Међународно чланство | Међународна демократска унија |
Европска странка | Европска народна странка (придружени члан) |
Боје | плава |
Народна скупштина | 103 / 250
|
Скупштина АП Војводине | 68 / 120
|
Скупштина града Београда | 39 / 110
|
Застава странке | |
Веб-сајт | |
Године 2008. основали су је Александар Вучић и Томислав Николић, након што су претходно напустили Српску радикалну странку (СРС). Приликом оснивања је дошло до сукоба са радикалном странком око тога да ли посланички клуб напредњака треба да врати мандате, пошто су их добили избором са листе радикалне странке, а не напредне. На седници народне скупштине је одлучено да посланици имају право да задрже своје мандате, па је странка одмах по оснивању постала парламентарна. СНС је до 2012. била опозиција Демократској странци (ДС) и Социјалистичкој партији Србије. Постала је највећа опозициона странка својим залагањем против корупције и протестима 2011. на којима је тражила ванредне изборе. Године 2012. Николић је изабран за председника Србије, а на месту председника СНС га је наследио Вучић. Тада је образована и коалициона влада коју предводе СНС и Социјалистичка партија Србије (СПС). Године 2014. Вучић је постао председник Владе Србије, док је СНС постала највећа странка у Београду (2014) и Војводини (2016).
СНС је изабрала Вучића за свог председничког кандидата за изборе 2017, на којима је и победио. Након његовог избора организовани су масовни протести, а на месту председника Владе га је наследила Ана Брнабић, независна политичарка која је касније постала члан СНС. Странка је касније била суочена са протестима од 2018. до 2020. и освојила је апсолутну већину посланичких мандата у Народној скупштини након избора 2020. које је бојкотовала већина опозиционих странака. Српски патриотски савез се 2021. утопио у СНС, док су еколошки протести организовани 2021. и 2022. Вучић је поново изабран за председника 2022, а СНС је наставила да води владу са СПС. Годину дана касније Вучића је на месту председника СНС наследио Вучевић.
Политиколози сматрају СНС популистичком странком, док поједини наводе да нема кохерентну идеологију или да су популистичке идеје саставни део њеног идеолошког профила. СНС подржава приступање Србије Европској унији, али политиколози истичу да је њена подршка прагматична. Поједини описују СНС као свеобухватну странку, док је други позиционирају као странку центра, десног центра или деснице. Економски неолиберална, СНС се залагала за штедњу, реформе тржишне економије, приватизацију, економску либерализацију, а реформисала је плате, пензије, закон о раду, увела за Београд на води и реформисала Устав у делу који се односи на правосуђе. Критичари су оценили да Србија после њеног доласка на власт пати од демократског назадовања у ауторитарност, као и пада слободе медија и грађанских слобода. Од 2020. СНС има најмање 800.000 чланова, што је чини једном од највећих политичких странка у Европи по броју чланова.