Српски народни обичаји
From Wikipedia, the free encyclopedia
Српски народни обичаји потичу из давних времена и у складу су са старим веровањима Срба, који су опстали до данас. Народне обичаје често прате разне тајанствене и мистичне радње које народ чини у разним приликама и из разних побуда, верујући да ће му то некако помоћи и користити.
Намена народних обичаја је различита и може бити:
- да се заштити здравље укућана,
- да се сачува и повећа пород и имовина,
- да пада киша и да се натопе жедна поља,
- да се сузбију и разбију градоносни облаци.
- да се придобије особа која се воли,
- да се излечи болесник,
- да се напакости некоме, итд.
Постоји много народних обичаја: за сваку радњу, сваки догађај, сваки празник, сваку прилику и неприлику. Обичаји су се у народу доста множили, мењали и допуњавали.
Срби су народ са богатом традицијом, који се, због различитих историјских околности суочавао са великим искушењима њеног очувања. Међутим, многи обичаји Срба су током дугог временског периода били изгубљени или потиснути. Данас, у измењеним околностима, унутар српског ентитета, постоји све већа тежња да се већина обичаја обнови и утка у контекст савременог живота. Најзаступљенији и најпознатији обичаји код Срба су обичаји животног циклуса, који су у вези са рођењем, крштењем, венчањем, одласком у војску, смрћу итд. Колико је чување обичаја било значајно за заједницу говори и изрека “боље земљу продати, него обичај изгубити”.[1]
Вук Караџић је забележио доста народних обичаја и захваљујући његовом раду, многи су и данас познати. Српским народним обичајима, у новије време, бавио се доста етнолог Веселин Чајкановић.
Народни обичаји везани за народне празнике описивани су у разним народним календарима који се формирају за једну годину или више година.