Српски национализам
From Wikipedia, the free encyclopedia
Српски национализам је етнички национализам који тврди да су Срби нација и промовише културно јединство свих Срба.[1]
Неутрална тачка гледишта овог чланка је оспорена. |
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Тачност овог чланка је оспорена. |
Првобитно је настао у контексту општег раста национализма на Балкану под османском влашћу, под утицајем српског лингвисте Вука Стефановића Караџића и српског државника Илије Гарашанина.[1] Српски национализам био је важан фактор током балканских ратова који је допринео поразу Османског царства, током и послије Првог свјетског рата који је допринео слому Аустроугарске и поново током распада Југославије деведесетих година 20. вијека.[2]
Након 1878. године, српски националисти су спојили своје циљеве са циљевима југословенства, имитирајући водећу улогу Пијемонта у уједињењу Италије, тврдећи да Србија не тежи само уједињењу свих Срба у једну државу, него да Србија настоји бити јужнословенски Пијемонт који ће ујединити све Јужне Словене у једну државу познату као Југославија.[1] Српски националисти су подржавали централизовану Југославију која је гарантовала јединство Срба, док су се противили покушајима децентрализације државе.[1] Видовдански устав из 1921. године консолидовао је земљу као централизовану државу под српском династијом Карађорђевић.[3] Хрватски националисти су се противили централизованој држави и захтијевали њену децентрализацију и стварање аутономне Хрватске унутар Југославије, коју је југословенска влада прихватила споразумом Цветковић—Мачек 1939. године.[4] Српски националисти су се противили споразуму сматрајући да се њиме слаби српско јединство, истичући његов значај за Југославију слоганом „јако српство — јака Југославија”.[3] Инвазија, окупација и разбијање Југославије у Другом свјетском рату довела је до окрутних етничких сукоба, а српски национализам се нарочито истицао у четничком покрету.[3]
Децентрализација Југославије шездесетих година 20. вијека и сузбијање свих етничких националних осјећања довео је до зазора и оживљавања српског национализма осамдесетих година, који су осуђивали послијератно југословенство и децентрализацију Југославије.[3] Усљед захтјева више југословенских република деведесетих година за отцјепљењем, одговор српских националиста био је да сви Срби у свим југословенским републикама имају право да се уједине у јединствену државу.[5]