Старчевачка култура
From Wikipedia, the free encyclopedia
Старчевачка култура (међународним називом Starčevo-Körös-Criş комплекс) је средњонеолитска култура која се распростирала на централном Балкану током 4. и 5. миленијума п. н. е. Име је добила по локалитету Старчево, мешовитом насељу града Панчева. Локалитети са обележјима ове културе се простиро од Трансданубије и Трансилваније на северу, до средњих подручја Албаније Скопске котлине на југу, Софијске висоравни на истоку и целе северне Хрватске и средње Босне на западу.[1]
Старчевачка култура | |||
---|---|---|---|
Подручје простирања Старчевачке културе | |||
Географија | |||
Регија | средња Европа, Балкан | ||
Главни локалитет | Старчево | ||
Друштво | |||
Друштвено уређење | сакупљачко-земљорадничко | ||
Период | |||
Историјско доба | неолит | ||
Настанак | 5300. п. н. е. | ||
Престанак | 4400. п. н. е. | ||
Претходници и наследници | |||
Претходиле су: | Наследиле су: | ||
← Култура Лепенског Вира | Винчанска култура → | ||
Портал Археологија |
У ранијој фази културе градиле су се полуукопане колибе неправилног облика са шаторастом кровном конструкцијом, а у развијенијим фазама надземне правоугаоне колибе од густо плетеног грања и подовима од сабијене земље. Покојници су се покопавали унутар насеља, у згрченом положају и на боку.