Стефан Вукчић Косача
Шћепан Вукчић Косачић / From Wikipedia, the free encyclopedia
Стефан Вукчић Косача (око 1404 — 22. мај 1466) био је средњовјековни властелин и оснивач Војводства Светог Саве, касније названог Херцеговина, по његовој титули херцег од Светог Саве.
Стефан Вукчић Косача | |
---|---|
Пуно име | Стефан Вукчић Косача |
Датум рођења | око 1404. |
Место рођења | околина Новог Горажда, Захумље, Краљевина Босна |
Датум смрти | 1466. |
Место смрти | Херцег Нови, Војводство Светог Саве |
Супружник | Јелена Стратимировић Балшић Варвара војвоткиња Сесилија |
Потомство | Владислав Херцеговић Влатко Херцеговић Катарина Херцеговић Косача Стефан Херцеговић Косача (Ахмед-паша Херцеговић) Мара Херцеговић |
Родитељи | Вукац Хранић Косача Катарина Косача |
Династија | Косаче |
Херцег од Светог Саве | |
Период | 1435—1466. |
Претходник | Сандаљ Хранић Косача |
Наследник | Владислав Херцеговић |
Наследник је Сандаља Хранића Косаче од 1435. године, био је најистакнутији међу Косачама. Од 1440. до 1443. проширио је власт на Омиш, Пољицу, Требиње, Клобук, трг Подгорицу и утврђења Медун и Соко (штитарски) у Горњој Зети и Бар (Доња Зета). Угрожен од Млечана и зетскога војводе Стефана Црнојевића, који су му убрзо затим отели Бар, Горњу Зету и Омиш, помирио се с босанским краљем Стефаном Томашем, с којим је до тада ратовао. У знак помирења пристао је на удају кћери Катарине за босанског краља (1446). Године 1448. приклонио се Османлијама и српском деспоту Ђурђу Бранковићу у нападу на босанског краља и у манастиру Милешева прогласио се „Херцегом од Светог Саве". Територија под његовом влашћу, од тада позната под именом Херцеговина, протезала се од Лима до Цетине и од Раме до Которскога залива. На том је простору био самосталан владар. Тежње за привредним осамостаљењем Херцеговине дошле су до изражаја и у његовим напорима да Херцег Нови развије у поморско и трговачко средиште (1449. основао је радионицу сукна). Притом је избио рат с Котором и Дубровником, који је трајао 1451—1454, а у њега су се уплели и херцегови противници (краљ Стефан Томаш, херцегов син Владислав Херцеговић Косача, властела Влатковићи и поједини херцегови вазали). Османска војна помоћ упућена херцегу поколебала је његове противнике па се 1453. помирио са сином Владиславом, а 1454. с Дубровником. Пошто су Османлије почеле упадати у његову земљу, помирио се и с новим босанским краљем Стефаном Томашевићем (1461)
Након пада Босне 1463. његове су земље постепено, од 1465. године, освајале Османлије (Хум и Подриње) и Млечани (Неретванску крајину). Крајем живота власт му је била сведена на уско приморско подручје с Херцег Новим, који су Османлије заузели 1483.