Стећак
From Wikipedia, the free encyclopedia
Стећци (једнина: стећак или стојећак камен,[1] кам, биљег, мрамор), у народу називани мраморје или грчка гробља су средњовековни надгробни споменици у облику великих каменова, понекад са уклесаним сликовним украсима или натписима. Налазе се највећим делом на просторима данашње Босне и Херцеговине, западне Србије, Црне Горе и Далмације, а настајали су од XII до самог почетка XVI века.[2]
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. |
Стећак | |
---|---|
Светска баштина Унеска | |
Званично име | Стећци — средњовековни надгробни споменици |
Место | Босна и Херцеговина, Хрватска, Србија, Црна Гора |
Координате | 43° 40′ С; 18° 14′ И |
Критеријум | културна: iii, vi |
Референца | 1504 |
Упис | 2016. (41. седница) |
До сада је пронађено више од 66.478 стећака, од чега преко 58.547 на подручју данашње Босне и Херцеговине.[3] Највећа концентрација стећака је у Херцеговини (Невесиње, Билећа, Столац, Требиње, Гацко, долина Неретве итд.) а најпознатија некропола је Радимља која се налази недалеко од Стоца. У Србији се стећци углавном налазе у Рашкој области или западној Србији (у златиборском крају). На Златибору стећци постоје готово у сваком селу, иако су многи коришћени као грађевински материјал. Стећци су тежине од 100 до 32 тоне. Најславнији појединачни стећак је Згошћански стећак, нађен у околини Какња, који се налази у Земаљском музеју у Сарајеву. Он нема натпис, а због изузетне украшености неки истраживачи, као Ђорђе Стратимировић, сматрају да је реч о гробу Стјепана Котроманића.
Више од 5600 стећака је украшено и то најчешће: повијеном лозицом, розетама, крстовима, штитовима и мачевима, луком и стрелом, људским и животињским фигурама, сценама лова на јелене, сценама турнира, геометријским орнаментима и слично.
Од укупно 363 стећка са натписима, преко 350 стећака носи натписе ћириличним писмом.[4][5]
Дана 15. јула 2016. стећци су уписани на УНЕСКО-ву листу светске културне баштине, као заједничко благо Босне и Херцеговине, Хрватске, Србије и Црне Горе.[6][7][8]