Стјепан Митров Љубиша
српски књижевник / From Wikipedia, the free encyclopedia
Стјепан Митров Љубиша (Будва, 29. фебруар 1824 — Беч, 23. новембар 1878), био је српски писац и политичар из Паштровића. Чувен је по својим јединственим приповеткама, које се уопштено сврставају у ремек дела српске књижевности тог времена. Ове приче су и симбол српског препорода, како због своје патриотске поруке, тако и због тога што су биле темељна прекретница у реформи српског језика.
Стјепан Митров Љубиша | |
---|---|
Датум рођења | (1824-02-29)29. фебруар 1824. |
Место рођења | Будва, Аустријско царство |
Датум смрти | 23. новембар 1878.(1878-11-23) (54 год.) |
Место смрти | Беч, Аустроугарска |
Занимање | Књижевник, политичар |
Породица | Митар, Ката |
Рођаци | Митрополит црногорско-приморски Висарион |
Био је председник Далматинског сабора од 1870. до 1877. Као дугогодишњи бокељски представник у Далматинском сабору и посланик у Царевинском већу у Бечу успевао је да спречава италијанизацију Далмације и да испослује многе уступке за бокељске Србе и за српскохрватски језик у Далмацији.
Циљ његове политичке активности био је побољшање економског положаја Боке. Такође се залагао за развијање свести и разумевања о широј националној заједници. Остао је запамћен и по истакнутој борби за националне интересе.