Сумер
From Wikipedia, the free encyclopedia
Сумер (или Сумерија) је најстарија позната цивилизација у историјској регији јужне Месопотамије, данашњег јужног Ирака, током Енеолита и раног бронзаног доба, и вероватно прва цивилизација на свету заједно са старим Египтом и цивилизацијом долине Инда.[1] Живећи дуж долина Тигриса и Еуфрата, сумерски земљорадници су могли да узгајају у изобиљу житарице и друге усеве, чији вишак им је омогућио да се населе на једном месту. Прото писање у праисторији датира уназад до око 3000. п. н. е. Најранији текстови потичу из градова Урука и Џемдет Насра из периода око 3300 п. н. е; рано писање клинастим писмом се појавило око 3000 п. н е.[2]
Сумер | |||
---|---|---|---|
Географија | |||
Регија | Блиски исток, Средњи исток | ||
Друштво | |||
Период | |||
Историјско доба | касни Неолит, средње бронзано доба | ||
Настанак | 4500. п. н. е. | ||
Престанак | 900. п. н. е. | ||
Претходници и наследници | |||
Претходиле су: | Наследиле су: | ||
Портал Археологија |
Модерни историчари сматрају да су Сумер првобитно перманентно населили између c. 5500 и 4000. п. н. е. западноазијски народи који су говорили сумерски језик (на шта указу имена градова, река, основних занимања итд., као доказ), који су аглутинативни језички изолат.[3][4][5][6] Ови претпостављени, праисторијски људи се сада зову „прото-Еуфратијанци” или „Убаидијци”,[7] и сматра се да су еволуирали из Самарске културе северне Месопотамије.[8][9][10][11] Модерни научници сматрају да су Убаидијци (мада их никад нису поменули сами Сумерци) били прва цивилизациона сила у Сумеру, која је дренирала мочваре ради пољопривреде, развила трговину и успоставила занате, укључујући ткање, обраду коже, металургију, зидарство и израду керамичких плочица.[7]
Неки научници оспоравају идеју прото-еуфратног језика или једног супстратног језика; они сматрају да је сумерски језик оригинално био језик ловаца и риболоваца који су живели у мочварном појасу и источно арабијском обалском региону и који су били део арабијске бифацијалне културе.[12] Поуздани историјски записи почињу много касније; нема записа било које врсте у Сумеру који су старији од доба Енмебарагесија (c. 26. век п. н. е). Јурис Заринс сматра да су Сумерци живели дуж обале источне Арабије, данашњег региона Персијског залива, пре него што је био поплављен на крају последњег леденог периода.[13]
Сумерска цивилизација се формирала током Уручког периода (4. миленијум п. н. е), настављајући у периоде Џемдет Насра и раних династија. Током 3. миленијума п. н. е, развила се блиска културна симбиоза између Сумераца, који су говорили језички изолат, и народа који су користили акадски језик, што укључује широко распрострањен билингуализам.[14] Утицај сумерског на акадски (и ) је евидентан у свим областима, од лексичког позајмљивања на масивној скали, до синтаксне, морфолошке, и фонолошке конвергенције.[14] Ово је подстакло научнике да називају сумерски и акадски у 3. миленијуму п. н. е. језичким савезом.[14] Сумер су покорили краљеви Акадског царства који су говорили семитске језике око 2270. п. н. е. (кратка хронологија), али се сумерски задржао као свети језик.
Изворна сумерска владавина поновно се појавила око једног века током треће династија Ура приближно око 2100–2000 п. н. е, али је акадски језик исто тако остао у употреби. Сумерски град Ериду, на обали Персијског залива, се сматра да је био први град на свету, где су се стопиле три засебне културе: она сеоских Убаидских земљорадника, који су живели у колибама од земљаних цигли и практиковали наводњавање; култура покретних номадских семитских сточара који су живели у црним шаторима и пратили стада оваца и коза; и она рибара, који су живели у колибама у мочварама, који су можда били преци Сумераца.[15]