Сунчев систем
планетарни систем Сунца / From Wikipedia, the free encyclopedia
Сунчев или Соларни систем чини Сунце и сва небеска тела која су гравитационо везана за њега. Сунчев систем је подручје у васиони где је његова гравитациона сила доминантна, тј. већа од гравитационих сила других звезда и Галаксије. Небеска тела која припадају Сунчевом систему су: планете, њихови природни сателити и мала тела Сунчевог система. У мала тела Сунчевог система спадају: астероиди, објекти у Којперовом појасу, комете, метеороиди и међупланетарна прашина. Систем садржи 8 планета, 3 патуљасте планете,[1] више од 200 њихових природних сателита,[2] те мноштво ситних тела: комета, планетоида, тела Којперовог појаса, метеороида и међупланетна прашина. Сунчева плазма испуњава хелиосферу,[3][4] а гравитацијски се утицај шири до подручја Ортовог кометског облака (Јан Хендрик Орт), који се налази ближе од суседних звезда. Осам планета разврстано је у две групе, унутрашњу или терестричку, где се налазе Земља и њој сличне 3 планете (Меркур, Венера и Марс), и спољашњу или јовијанску, с Јупитером и њему сличним дивовским планетама Сатурном, Ураном и Нептуном. Унутрашња је група стеновита, с танким атмосферским слојем (без њега је једино Меркур). Јовијанске су планете гасовите с малом стеновитим језгром, и њихов састав је сличан саставу протопланетног облака из којега су планете настале. Хемијски састав Јупитера готово је идентичан Сунчевом. Разлика између те две групе планета последица је развоја у којем је зрачење младог Сунца загрејало језгра ближих планета и очистило их од лако испаривих елемената. Добивши тако чврсту површину, на њој се геолошким процесима развила секундарна атмосфера од претежно угљен-диоксида (Венера и Марс) и терцијарна атмосфера Земље од азота и кисеоника. Све планете осим Земље прозване су по грчким римским божанствима.
Патуљасте планете су према одређењу Међународног астрономског савеза из 2006, Церес, који је највеће тело главнога планетоиднога појаса, као и Плутон и Ерида, који су највећа транснептунска тела.[5] Ерис је откривен 2003. године и има пречника у опсегу од 2 400 до 3 000 km, већи је од Плутона и заједно с пратиоцем Дисномијом међу најдаљим је познатим члановима Сунчева система (средња удаљеност од Сунца 67,7 астрономских јединица или АЈ). Главни планетоидни појас је смештен у подручју између Марса и Јупитера, садржи мала чврста тела грађена од стена и метала. Та се тела развијају сударима, а крећу се око Сунца истим смером као и планете, али су им стазе издуженије, због чега неки одлазе даље од Сатурна или се приближавају Сунцу ближе од Меркура. Због интензивног праћења и побољшања мерних метода, у новије је доба откривен знатан број планетоида који пролазе покрај Земље.
Ближа транснептунска тела крећу се у близини еклиптичке равнини, док су даља више распршена па се деле у Којперов појас (Џерард Кајпер) и у распршени диск. Грађена су од стена и леда. Претежно залеђена тела, с уделом прашине, су комете, мањи део којих се налази у подручју дивовских планета (краткопериодне комете), док већина пристиже из Ортовог облака и има периоде од више хиљада година (дугопериодне комете). Изграђене су од залеђене материје, комете воде порекло из простора иза Нептуна. Комете у пролазу близу Сунца развијају кому и реп те се поступно распадају. Остареле комете без испарљиве материје наликују планетоидима.
Настанак и развој Сунчевог система објашњаван је посљедњих неколико векова низом козмогонијских хипотеза и теорија. Постојећи подаци доказују да су планете формиране од материје присутне у међузвезданом облаку од којега је настало и Сунце пре 4,65 милијарди година.[6] Тела мање масе и она удаљенија од Сунца брже су се хладила, због чега је старост најстаријих стена појединих тела различита (на пример на Месецу 4,45 милијарди година, а на Земљи 3,7 милијарди година). Удаљене планете и њихови сателити брже су постигли садашњу ниску температуру па су гравитацијском силом привукли гас из маглине.[7] Да се избегла забуна, други системи називају се планетарним системима. У већини других језика назив је изведен из лат. , што је латинско име за Сунце.