типско археолошко налазиште From Wikipedia, the free encyclopedia
Тел (множина: телови; хебр. [], арап. [] – тал[1], ) је типско археолошко налазиште на узвишењима са заравнаним врхом и благим падинама, и означава место на којем је сконцентрисан људски живот, мануфактура и трговина, а које је временом било заборављено и затрпано.
Реч је стручни појам у археологији настао током истраживања истока, те је за налазишта овог типа позајмљена реч из арапског језика (تَل [tall] – изговара се тал) у значењу ‚брег’ или ’хумка’.
Технички, тел је вештачки брег стваран од неколико генерација људи који су живели и градили на истом месту. Током векова од нагомиланих остатака и рушевина висина расте, формирајући одређени нагиб.
Вишеслојна археолошка налазишта, која већином започињу још са праисторијским културама а завршавају у античком периоду настајала су на стратешким положајима, поред мочвара и река, на посебним узвишењима у пределу. Вода је нарочито представљала важан ресурс за све културе, па је њена доступност допринела за настајање насеобина на падинама телова, који су временом прерасли у повеће хумке.
Телова има на целом свету, али су веома типична за блискоисточна археолошка налазишта, на местима настанка и преклапања прастарих култура. У јеврејској традицији се на пример назив Тел толико укоренио да се у Израелу користи и у именима данашњих градова и места, попут Тел Авив (име града је први користио ционист Теодор Херцл у својој визији будуће израелске државе у делу „Стара земља, Нова земља” објављеном 1902. године). Обично се назив неких блискоисточних градова везује за један од телова у близини и тако настају топоними са суфиксом тел.
Најпознатији телови су у Египту, Ираку, Сирији и Израелу, на местима најстаријих људских култура као што су Месопотамска, Староегипатска. У прилог дуге настањености подручја које се на истоку протеже до долине Индуса говори упечатљив број од око 50.000 телова који су нађени. Неки од тих телова су:
Распрострањење овог феномена се не ограничава само на исток, те се на запад протеже од Медитерана све до централне Европе. Материјал телова који би настали у равници не би бивао разношен, него користећи се њиховом стратешком висином на њих је изнова грађено, да би временом, кроз вековну употребу места настала права земљано-камена цитадела. Аналогија ових су наменски подигнута земљана утврђења – земљане утврде.
Турска реч за тел је хојук (тур. ) или старотурски тепе (тур. [2]) – као у имену археолошког локалитета Чатал Хојук. На Балкану (у Македонији, Бугарској, Тесалији у Грчкој) остаци старих некропола, тумула које се локално зову могиле такође су тел-типа. Исто тако и неке громиле Караново културе у Бугарској.
У Србији, археолошка налазишта Гомолава, Градина на Босуту, Чуруг - Стари Виногради[3], локалитет Стара Сарча код Шурјана[4], вишеслојно налазиште Мокрањске стене код Неготина[5], брег Хинга код Носе у Хајдукову[6] су мање-више типични телови.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.