From Wikipedia, the free encyclopedia
Телевизор или ТВ пријемник је уређај за пријем радиодифузних аналогних или дигиталних сигнала телевизијских служби за земаљски, кабловски и сателитски пренос[1], које користи за приказ покретних слика на екрану и производњу звука на звучницима.[2]
Телевизијски сигнал се производи у камери, претварањем покретне сцене и звука у електричне сигнале, уз помоћ фотоосетљивог уређаја и микрофона. Ови сигнали се затим емитују преко телевизијски предајника до телевизијских антене повезаних са пријемником. У антени се врши раздвајање сигнала за осветељење, боју и звук и шаљу их до телевизора. У телевизору се покретне слике добијају емитовањем слика које се састоје од талкица у боји. Телевизори приказују између 25 или 30 мирних слика у секунди. У највећем делу Европе, телевизијске слике се састоје од 625 линија и 25 мирних слика у секунди. Овај систем приказа покретних слика назива се PAL. У САД и Јапану се користи NTSC систем, који има слике приказују у 525 линија и 30 мирних слика у секунди.[2]
Код затворених телевизијских система, сигнал са камере се директно повезује са телевизором. На овај начин функционишу нпр. сигурносне камере у банкама и продавницама.[2]
Прво јавно телевизијско емитовање телевизисјког програма показао је Џон Логи Берд у Енглеској 1926. године. Телевизори су почели да се развијају у време првог телевизијског емитовања у Уједињеном Краљевству и Немачкој, а прве програмске шеме су се састојале од вести, музичких и плесних представа уживо и филмова. Све слике су биле црно-беле до 1953. године. Први програм у боји емитован је најпре у САД.[2]
На територији бивше Југославије, прво емитовање телевизијског програм било је из студија Телевизије Београд 23. август 1958. године. На посебним носачима телевизори су били постављени на десетине места у граду, а поред сваког телевизора налазио се техничар и давао објашњења уличним гледаоцима. Камере су се налазиле у свим халама Београдског сајма.[3]
У почетку су телевизори били веома скупи, а прва масовнија куповина започела у време Олимпијских игара 1964.
У Југославији телевизоре су производили: Електронска индустрија Ниш, Радио индустрија Загреб и „Руди Чајавец“ из Бање Луке.
Телевизор се састоји од бирача канала, односно (тјунера), екрана и звучника.
Први примерци телевизора су били изграђени на бази електронских цеви и екрана. Код телевизора у боји, иза екрана телевизијског пријемника се налае три електронска топа са катодним цевима, односно користе ЦРТ (енгл. ) методологију. Ови топови ослобађају црвену, зелену и плаву светлост, односно електроне, који погађају екран са фосфорним премазом. Фосфор емитује светлост, а испред њега се налази маска за филтрирање светлости. Осим тога, у телевизору се звучни сигнал појачава и води на звучник[2] или звучнике.
Већина телевизора који се данас могу наћи на тржишту су са равним (енгл. ) широкоим екранима, који се лако могу поставити на зидни или стони сталак. Мада већина изгледају готово исто, они користе две основне технологије:[4]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.