Тријанонски споразум
From Wikipedia, the free encyclopedia
Тријанонски споразум је закључен 4. јуна 1920. године у палати Велики Тријанон у Версају (Француска), између земаља Антанте[1] и Мађарске.[2][3][4][5] Споразум је регулисао статус нове независне мађарске државе и дефинисао њене границе према суседима. Ово је један од мировних уговора којима је завршен Први светски рат, а који су на Париској конференцији мира (од 18. јануара 1919. до 28. јуна 1919. у Паризу) закључени са сваком побеђеном државом посебно. То је оставило Мађарску као земљу без излаза на море која је покривала 93.073 km2 (35.936 sq mi), само 28% од 325.411 km2 (125.642 sq mi) који су чинили предратну Мађарску Краљевину (мађарску половину Аустроугарске монархије). Њено становништво је износило 7,6 милиона, само 36% предратног становништва од 20,9 милиона.[6] Подручја која су додељена суседним земљама (и свако од њих засебно) имала су већинско немађарско становништво, али је 31% Мађара (3,3 милиона)[7] остало је изван Мађарске након Тријанона.[8][9][10][11] Пет од десет највећих градова предратног краљевства припало је другим земљама. Споразум је ограничио мађарску војску на 35.000 официра и људи, а Аустроугарска морнарица је престала да постоји.
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |